Pank nije bio „fabrički”, već stvaran

Legendarni mančesterski pank bend „Bazkoks” biće glavne zvezde jednodnevnog festivala „Longnajt”, koji će večeras biti održan u Domu omladine. Uz „Bazkokse”, koji su prvi koncert u Beogradu održali 2006. a tri godine kasnije i na „Egzitu”, u Domu omladine će svirati „Hladno pivo”, S.A.R.S., „Godfaders”, Damir Urban…

Stiv Digl, gitarista pank sastava, poznatog po klasicima kao što su „EverFalleninLove”, „Promises”, „WhatDoIGet?”, „IDon’tMind” ili „HarmonyInMyHead”, seća se neverovatne reakcije publike na prvom gostovanju u srpskoj prestonici:

– Bili smo iznenađeni, jer su znali sve pesme. Pored sjajne publike, koja voli „Bazkokse”, i hrana je bila fenomenalna! Upravo pripremamo novi album, i zato ćemo svirati bar dve nove pesme, a nećemo zaboraviti ni naše hitove– priča za naš list Stiv Digl, koji se s Pitom Šelijem, pevačem i osnivačem „Bazkoksa”, upoznao na prvom koncertu „Seks pistolsa” u Mančesteru 1976, koji su ostavili snažan utisak na njih, da su rešili da ponovo dovedu „Pistolse” u Mančester:

– Od trenutka kada smo se upoznali, zahvaljujući Malkomu Meklarenu, prošlo je samo tri nedelje i za to vreme morali smo da „sklopimo” „Bazkokse” kako bismo održali debi nastup kao predgrupa „Pistolsima” u julu 1976. Bio je to legendarni koncert, jer su se sjatili svi novinari iz Londona, koji nisu očekivali da u Mančesteru postoji lokalni bend i da će svirati. Bili su prijatno iznenađeni, jer je pre toga čitava engleska muzička scena bila bazirana oko Londona. Počeli su da pišu o nama, što je dovelo do svirki u Liverpulu, Šefildu, Škotskoj…Čini mi se da smo inspirisali muzičare u ovom gradu da se probude– priča Digl s ponosom dodajući kako su baš „Bazkoksi” odgovorni za rađanje čuvene mančesterske muzičke scene:

– Na naše koncerte dolazili su članovi „Džoj divižna”, Morisi iz „Smitsa”, voleli su nas „Stoun rouzis”, „Hepi mandejs” i „Oejzis”. Svi ti bendovi su došli posle nas, i konačno postavili Mančester na mapu kao sjajan grad za muziku. Neverovatno je koliko je dobre muzike proizašlo odavde.

Često su isticali kako je u vreme kada su počinjali pank bio najmanje komercijalna muzička forma. Šta je onda privuklo publiku i medije panku, pitamo Digla:

– To što nije bio „fabrički” već stvaran, što je potekao sa ulica i iz naših duša. Publiku je vezalo za „Bazkokse” to što smo otvoreno govorili o stvarima sa kojima svi treba da se suočimo. A ljudi se lako povezuju sa stihovima koji opisuju traume, ljubavne tragedije, teškoću života, političke probleme– ističe naš sagovornik koji esenciju panka vidi u slobodi izraza i buntovnom stavu.

Digl je mišljenja da su pank ploče s kraja sedamdesetih bile toliko moćne da su ljude terale da se zamisle, a danas više nema tako snažne muzike, jer živimo, kaže, u vremenu korporativne vladavine:

– Danas niko neće da uloži novac u bendove koji imaju nešto da saopšte. Sve se svodi na ispraznu zabavu koja te ne tera da uključiš mozak. Korporacije, MTV, famozne brendove ne zanima da li razmišljaš, a ljude zabavljaju kao da su životinje na farmi. Ne smemo da dozvolimo da se izgubimo u ovom hladnom, korporativnom svetu u kome se sve čini da se ljudi osećaju manjim od makovog zrna. Moramo da imamo savest, i da verujemo u sve one stvari zbog kojih postajemo bolji.

J. Koprivica

-----------------------------------------------------------

Unikatni „Bazkoksi”

Iako su, kako kaže Digl, „proizvodili” čudne, čak uznemirujuće i teške note, koje su bile zarazne, „Bazkokse” je oduvek krasio prepoznatljiv zvuk:

– Mi to nismo shvatili dok se nismo prepoznali u muzici grupa kao što su „Nirvana”, R.E.M., U2… Ispalo je na kraju da smo unikatni.