Evo banke...

„Muzički dinar” najbolji je pokazatelj kako nedovoljno osmišljen i neprecizno utvrđen parafiskalni namet može proizvesti više štete nego koristi i to kako onima koji su direktni obveznici ovog nameta, tako i samom zakonodavcu koji je ovaj namet propisao, a na koncu i onima koji su bili predviđeni za direktne korisnike ovog prihoda, smatra Violeta Jovanović, direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Kada se govori o šteti, onda u NALED-u imaju na umu pre svega sporove koji su nastali od samog početka primene ove naknade, i to od definisanja tarifa do sporova oko formiranja asocijacija koje imaju pravo da naplaćuju popularno nazvani „muzički dinar”.

Trenutno, pravo na to polažu SOKOJ, kao udruženje autora, OFPS, kao udruženje proizvođača fonograma, i PI, koji štiti prava izvođača.

U toku je spor između ovih organizacija koje polažu prava na naplatu, a kraj se ne nazire, iako je u Vladi Srbije već usvojen predlog zakona po kojem bi se naplata objedinila, ali i smanjila. Taj predlog još nije stigao do skupštine, koja se već oglasila saopštenjem da će u ovom predizbornom periodu na dnevni red stavljati samo zakone koje je potrebno hitno usvojiti. Šanse da se srpski parlament brižnije posveti zaštiti autorskih i srodnih prava sada su minimalne.

Istovremeno, kako saznajemo u SOKOJ-u, ovaj predlog zakona nije usklađen sa svetskim normativima, sporna je i saglasnost s Ustavom, pa će biti onih koji ga neće podržati. A dogovor s druge dve organizacije za sada ne dolazi u obzir.

Iz OFPS-a u sredu su saopštili da su spremni za objedinjavanje naplate i da su zanatske radnje oslobodili ovog parafiskalnog nameta, ali samo za ovu godinu. Pod zanatskim radnjama, OFPS podrazumeva frizerske, kozmetičke, pedikir i manikir salone, pekare, poslastičarnice i kioske s brzom hranom koji nemaju prostor za smeštaj gostiju i ne služe pića, obućarske, stolarske, bravarske i krojačke radnje, hemijsko čišćenje, automehaničarske, vulkanizerske i limarske radnje.

Prethodno su svim zanatlijama ponudili popust od 33 odsto ako sve uredno plate unapred. Ipak, većini zanatlija nije baš sasvim jasno šta su to fonogrami i zašto moraju da plate naknadu kada puštaju muziku u lokalu, jer već su platili TV pretplatu, platili ce-de... A razlog je što tu muziku sluša širi auditorijum, pa je to javno saopštavanje, a ne pojedinačno uživanje u muzici.

Koliko je njih već platilo i da li će im biti vraćen novac, nije poznato.

Poznato je, međutim, da je Mila Đuričković, vlasnica SZR „Mila”, kozmetičkog salona u Ulici Vojvode Stepe 99, površine 30 metara kvadratnih, već platila OFPS-u 7.083 dinara za ovu godinu, iskoristivši ponuđeni popust, a SOKOJ-u na svaka tri meseca uplati po 1.911 dinara s PDV-om.

Mila uredno plaća sve obaveze, ali mnogi to neće, pa sporova ovih organizacija s raznim preduzetnicima širom Srbije ima na hiljade. Samo SOKOJ je za advokatske usluge dao 6.107.000 dinara, a za sudske troškove (takse) 16.986.000 dinara.

Iz NALED-a podsećaju na bizaran slučaj vlasnice frizerskog salona koja je zbog „korišćenja fonograma” u vidu zvona na mobilnom telefonu bila izložena potpuno nesrazmernoj naplati naknade. Podsećaju i da su neki proizvođači IT opreme najavili povlačenje iz Srbije. Razlog je retroaktivna naplata od tri odsto od nabavne cene računarskih komponenti.

Činjenica je da nikako nismo uspeli da saznamo koliko je novca iz Srbije otišlo poznatoj pevačici Adel, ili koliko je dobila Joko Ono, naslednica Džona Lenona. Predlažući pomenute izmene zakona o autorskim i srodnim pravima, svoje prihode javno je saopštio samo Mlađan Dinkić. Lider Ujedinjenih regiona tvrdi da mu godišnje za muziku koju je komponovao za „Pilote”, Dragana Kojića Kebu i Bobana Rajevića Piromana sledi 200.000 dinara posle emitovanja njegovih pesama.

Goran Volf