Srpska medicina kroz vekove

Od podsećanja na početke razvoja srpske medicine u srednjem veku i jedan od prvih terapijskih zbornika, „Hilandarski medicinski kodeks“, do informacione table na kojoj čitamo da je prvi doktor medicine kod nas bio Jovan Apostolović koji je doktorsku disertaciju odbranio je 1757. godine u Haleu, pa kroz zubarsku ordinaciju profesora dr Radomira A. Đorđevića do zida sa dokumentima Srpskog lekarskog društva iz doba njegovog osnivanja, kroz prostoriju u kojoj je stari rendgen-aparat, polako stižemo do kraja postavke, genske terapije i matičnih ćelija. Već kratka šetnja kroz deo stalne postavke Muzeja nauke i tehnike, koji je svečano otvoren juče, upoznaje nas sa vrednim i zanimljivim eksponatima Odeljenja „Muzej Srpskog lekarskog društva”, od kojih je najstariji lakatna kost kromanjonca sa lečenim prelomom, čija je starost procenjena na 7.000 godina. Tradicija prikupljanja i čuvanja medicinskih predmeta, dokumenata, knjiga, u Srpskom lekarskom društvu datira od osnivanja 1872. godine, da bi 1955. godine bila ostvarena ideja profesora dr Vladimira Stanojevića i otvoren Muzej Srpskog lekarskog društva, koji je od 2007. godine u sastavu Muzeja nauke i tehnike. Najreprezentativniji, najzanimljiviji i za istoriju srpske medicine najrelevantniji eksponati postali su deo stalne postavke, dok će ostali, koji se čuvaju u Muzeju nauke i tehnike, biti izlagani na tematskim izložbama, objašnjava akademik Radoje Čolović, predsednik Srpskog lekarskog društva.

– Svi eksponati su popisani, a zahvaljujući stručnjacima  Muzeja nauke i tehnike, oni ugroženi, razne vrste dokumenata, diplome, gramate, dati su na sanaciju u Narodnu biblioteku Srbije, tako da je zaustavljeno njihovo dalje propadanje. Muzej će sada biti otvoren za studente medicine, lekare, ali i za sve znatiželjnike – kaže profesor dr Čolović.

Direktorka Muzeja nauke i tehnike mr Sonja Zimonić dodaje da nema boljeg mesta za otvaranje ovakve postavke od zgrade u kojoj je danas sedište Srpskog lekarskog društva, a gde je nekada bila prva varoška bolnica, otvorena 1. maja 1868. godine.

– Predviđeno je organizovanje pratećih programa u muzeju, predavanja, promocija, a nadam se da će on biti prepoznat kao mesto gde bi eventualno moglo da se događa i nešto više, dodele diploma našim mladim lekarima, na primer – ističe mr Sonja Zimonić.

Autorka izložbe je dr Jelena Jovanović-Simić, lekar koja priprema doktorsku disertaciju iz muzeologije, a koja u obilju eksponata izdvaja jedan naročito zanimljiv.

– To je instrument za embriotransfer, aspirator blastociste, patent dr Petra Radovića koji je prvi u svetu došao na ideju transplantacije ljudskog embriona i patentirao instrument za to oko 1970. godine – ističe dr Jelena Jovanović-Simić.

J. Čalija