Šest miliona sudskih predmeta

Svi sudovi u Srbiji imali su prošle godine šest miliona predmeta u radu, a od toga je rešeno 44,26 odsto, rečeno je juče na konferenciji za novinare u Vrhovnom kasacionom sudu.

Najopterećeniji su Apelacioni sud u Beogradu, kao i Viši sud u glavnom gradu, koji imaju i najbolje rezultate rada, ali i najsloženije predmete iz oblasti organizovanog kriminala i ratnih zločina, kazala je Nata Mesarović, predsednica Vrhovnog kasacionog suda i Visokog saveta sudstva.

– Sudovi su u 2011. godini radili mnogo bolje nego u 2010, ali se pokazalo da su i dalje nejednako opterećeni predmetima, zbog čega i građani ne mogu jednako ostvarivati svoja prava pred sudovima – rekla je Nata Mesarović.

Rezultati pokazuju da se opravdanost postojanja nekih sudskih jedinica dovodi u sumnju, pa će Visoki savet sudstva podneti Ministarstvu pravde inicijativu za promenu Zakona o nadležnostima i sedištima sudova.

– Očekujem da već od ove godine sudije budu manje opterećene prilivom predmeta i da će se tri godine od početka reforme pokazati da su ostvareni ciljevi nacionalne strategije reforme pravosuđa – kazala je Nata Mesarović.

Ona je naglasila da bi neki sudovi mogli da rade bolje. Među najuspešnijima su svi beogradski sudovi, zatim Apelacioni sud u Novom Sadu, viši sudovi u Kragujevcu, Novom Sadu, Pančevu i Leskovcu, osnovni sudovi u Požegi, Prijepolju i Užicu, Upravni sud, Viši prekršajni sud, kao i prekršajni sudovi u Bečeju, Šapcu i Kragujevcu. Najmanje rešenih predmeta ima u sudovima u Kosovskoj Mitrovici, Pirotu, Negotinu i Prokuplju, ali ovi sudovi imaju i najmanji priliv.

– Izvršenja su i dalje najveći problem u osnovnim sudovima – rekla je Nata Mesarović.

Svi osnovni sudovi u Srbiji primili su prošle godine novih 1.219.959 predmeta, a ukupno su imali u radu čak 4.283.192 predmeta. Prekršajni sudovi imaju odlične rezultate, a imali su u radu ukupno 1.108.990 predmeta.

Upitana kada će biti izabrani predsednici svih sudova u Srbiji, Nata Mesarović je rekla da su u VSS-u obavljeni razgovori sa kandidatima za više i privredne sudove i da su u toku razgovori za predsednike osnovnih sudova.

– Mi ćemo na osnovu razgovora napraviti za skupštinu predlog kandidata za predsednike sudova. Naš predlog će otići sigurno pre izbora – kazala je predsednica VSS-a.

Upitana koji će troškovi rada pravosuđa biti namireni iz pravosudnog budžeta, koji je od 15. marta prešao u ruke Visokog saveta sudstva, Nata Mesarović je rekla da će, pored sudija, i veštaci, porotnici i advokati angažovani po službenoj dužnosti biti isplaćivani iz ovog budžeta, ali samo od 1. januara ove godine. Ona je dodala da su predstavnici sindikata zaposlenih u pravosuđu sami tražili da radnici sudske administracije ostanu na državnom budžetu.

A. Petrović

-----------------------------------------------------------

Mora se utvrditi koji sudovi greše

Velike razlike u kaznama koje izriču prvostepeni i apelacioni sudovi povodom nasilja navijača moraju se rešiti ujednačavanjem prakse sudova. Komentarišući prepolovljene kazne osuđenima u slučajevima „Taton” i „Hrvatin”, Nata Mesarović je rekla da „kazna nije odmazda, ali ne smemo dozvoliti u Srbiji eskalaciju nasilja na sportskim priredbama”.

– Zbog velike razlike u izrečenim kaznama, mora se utvrditi koji sudovi greše, prvostepeni ili apelacioni, jer se na isto činjenično stanje u predmetu izriču tako drastično različite kazne. Ujednačavanjem prakse biće prevaziđene razlike – rekla je Nata Mesarović.