Bauk od pola milijarde

Čačak – Javno komunalno preduzeće „Čačak“ naumilo je da podigne kredit od 4,25 miliona evra radi obnove toplovoda, ali je Gradsko veće, umesto saglasnosti, reklo – ne. Tolika sredstva, pola milijarde ako se preračuna u dinare, bila su bauk za članove čačanske vlade iako iza kredita kao garant stoji Vlada Srbije.

– Nije logično da se ovoliki zajam uzima 40 dana pred izbore – kazao je član GV Siniša Pravdić na jučerašnjoj sednici Veća.

To je jedna od nekoliko mana pronađenih ovom poslu, iako su predstavnici čačanske toplane hvalili uslove zajmodavca, navodeći da je ovo bila prva i poslednja šansa za uzimanje takvog kredita.

Zajmodavac je bankarska grupa KfW (Kreditni institut za obnovu) iz Frankfurta čiji je vlasnik nemačka država. Ponuda glasi na ukupno 45 miliona evra i taj novac toplane u našoj zemlji koristiće kroz program „Rehabilitacija sistema daljinskog grejanja u Srbiji – faza 4”. Sporazum o rečenom zajmu KfW i Republika Srbija zaključili su 30. septembra prošle godine, a naša vlada je 9. marta ove godine usvojila Nacrt trilateralnog ugovora o korišćenju odobrenih sredstava. Potpisuju ga premijer Mirko Cvetković i ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić kao prva ugovorna strana, direktor toplane koja uzima kredit kao druga, i gradonačelnik ili predsednik opštine sa njene teritorije.

– Prijavili smo se za 4,25 miliona evra, što ne znači da ćemo toliko i dobiti. Ovo je jedina perspektiva za naše preduzeće, a najveći deo zajma trebalo bi da vratimo kroz uštede na sadašnjim gubicima. Godišnja kamata je 2,5 odsto što je veoma povoljno jer se danas krediti daju pod kamatom od 13 ili 14 procenata – kazala je, pre nego što je rasprava počela, Milena Janjić, finansijski direktor JKP „Čačak“.

Preduzeće je već pribavilo lokacijske dozvole za obnovu toplovoda kroz grad što bi, kao samo jedan deo projekta, koštalo 2,8 miliona evra.

– Pre ili kasnije neophodna je zamena 1.100 metara cevi, ta deonica glavnog toplovoda je u poluraspadnutom stanju. U sezoni, gejziri pare probijaju i izlaze na ulicu – naglasio je Saša Obradović, zamenik gradonačelnika Čačka.

Članovima GV predočeno je i da bi kamata na nepovučena sredstva iz nemačkog kredita iznosila 0,25 odsto (10.525 evra godišnje), da prva rata glavnice dospeva za vraćanje decembra 2015, poslednja krajem 2023. godine. Čačanska toplana vratila bi uzeto u 17 rata po 250.000 evra.

– Ne bi trebalo smetnuti sa uma da tu postoje i dodatni troškovi. Kredit je u devizama pa se gubi dva odsto prilikom konvertovanja u dinare i još dva odsto kod kupovine deviza od Narodne banke Srbije radi otplate anuiteta. Kad bi naše komunalno preduzeće svakih šest meseci imalo po 250.000 evra moglo bi da obnovi toplovod i bez kredita – istakao je Zoran Todosijević, načelnik Gradske uprave za finansije u Čačku.

I predsednik Skupštine grada Veljko Negovanović smatrao je da je ulazak u ovakav kredit posao za neka druga vremena:

– I pod uslovom da Gradsko veće prihvati ovaj predlog on bi, pre nego što se pojavi na stolu Vlade Srbije, morao da prođe kroz Skupštinu grada gde bi, zbog predizborne atmosfere, skoro sigurno bio osuđen na neuspeh – rekao je Negovanović.

Tako su članovi gradske vlade, bez glasa protiv, prepustili da o zaduživanju toplane odlučuje pobednik na lokalnim izborima, koji samo što nisu.

Gvozden Otašević