Policija „čisti” Atinu

Od našeg dopisnika

Atina – Grčka policija započela je rat protiv ilegalnih imigranata. Za samo tri dana akcije privedeno je nekoliko stotina imigranta, dok je više od sto državljana Pakistana i Bangladeša, posle odbijanja zahteva za azil, deportovano. Pritvoreno je i više desetina ilegalaca za koje postoji sumnja da su učestvovali u krivičnim delima pljačke, razbojništva, trgovine narkoticima, organizovanju lanca prostitucije…

Policijske snage su, uz mnogo pompe i prisustvo TV kamera, praktično počele „čišćenje” centra Atine. Reč je o delu grada oko trga Omonija koji se poslednjih nekoliko godina pretvorio u ruglo, geto za imigrante, najopasniju zonu koju su, sem onih koji tamo oduvek stanuju, počeli da izbegavaju svi ostali, čak i turisti. Za samo tri dana organizovane akcije policija je uspela da protera sa ulice narko-dilere, prostitutke, prodavce švercovane robe, da otkrije na desetine ilegalnih bordela, jevtinih prenoćišta u kojima su, u nehigijenskim i nehumanim uslovima, živele desetine ilegalnih imigranata sa porodicama.

Ovo nije nov problem za glavni grad Grčke jer centar Atine sa njim živi nekoliko poslednjih godina. Starosedeoci zgrada oko Omonije su bezbroj puta organizovali demonstracije pokušavajući da na taj način privuku pažnju grada i policije od koje su tražili zaštitu jer je ova zona postala opasna za život. Tu su se desila i mnoga ubistva, a prošle godine je pred ulazom zgrade, zbog kamere u ruci, u rano jutro ubijen čovek koji je sišao da pripremi automobil za prevoz supruge u porodilište.

Oko Omonije ulazi zgrada su poslednjih godina, iako je to policija znala ali očigledno nije imala nalog da reaguje, kad padne noć bili sklonište za ilegalne imigrante od kojih su se mnogi okrenuli kriminalu. Ispred njih su dežurali podvodači, a u ulazima su čekale prostitutke koje su u 90 odsto slučajeva bile regrutovane iz afričkih i okolnih balkanskih zemalja, iz bivših sovjetskih republika. Zbog loše bezbednosne situacije, prljavštine i velikog broja prosjaka, desetine hotela oko Omonije su zatvorene. Turističke agencije ali i sami turisti, bez obzira na nisku cenu prenoćišta, počeli su da ih izbegavaju u strahu da na ulici neće moći da se odbrane od lopova koji su organizovano radili u grupama i saletali strance.

Problem centra Atine, pre svega trga Omonija, došao je u centar pažnje odmah posle najave ministra za zaštitu građana Mihalisa Hrisohoidisa da će u roku od mesec dana biti otvoreno više od 30 kampova za smeštaj ilegalnih imigranata i da će problem nezakonitog ulaska i boravka u Grčkoj konačno biti rešen. Pod pritiskom Brisela, koji Atinu vidi kao glavnog krivca za nekontrolisani ulazak emigranata u EU, Grčka je primorana da preduzme energične mere. Utoliko pre što će otvaranje kampova, uglavnom u bivšim vojnim bazama, i deportacija biti sprovedeni uz pomoć sredstava iz evropskih fondova.

„Prvi korak je već učinjen ’čišćenjem’ centra Atine koja mora u potpunosti da bude vraćena njenim građanima i turistima”, izjavio je Hrisohoidis i naglasio da je naredni zadatak upravo realizacija ideje o smeštaju ilegalnih imigranata u dobro opremljene kampove, dok se ne reši pitanje njihovog statusa.

Prema programu, prvi kampovi biće spremni već za nekoliko nedelja i u svakom od njih biće mesta za oko hiljadu ilegalnih imigranata. Iz evropskih fondova je za ovu akciju izdvojeno 250 miliona evra i, kako se računa, svaki „ilegalac” koštaće oko 20 evra dnevno.

Akcija uglavnom nailazi na odobravanje u grčkoj javnosti, koja se zbog ekonomske krize i porasta nezaposlenosti suočava i sa velikim porastom kriminala čiji su akteri, u većini slučajeva, uglavnom  „došljaci” koji su ostali bez ikakvog izvora prihoda. Mnogi od njih bili su „na crno” angažovani kao fizički radnici, prodavci švercovane robe, a bili su sastavni deo organizovanih grupa za prosjačenje i pranje prozora na semaforima, kao preprodavci droge... Broj krađa i razbojništava je u odnosu na prošlu godinu porastao sa 5.000 na 6.500 slučajeva. Pljačkane su uglavnom kuće i stanovi, ali neretko i banke, prodavnice i supermarketi. Porastao je broj ubistava i za različita krivična dela uhapšeno je prošle godine 185.000 ljudi.

Međutim, uporedo sa odobravanjem energičnih mera u rešavanju problema ilegalne imigracije, s obzirom na pompu koja u javnosti prati poslednje poteze policije, prisutna je i bojazan da je sve to deo predizborne kampanje i da će se ponoviti stara slika. Mediji podsećaju da se gotovo uvek pre početak predizborne kampanje glasno  govori o problemu ilegalne imigracije i pokreću se akcije koje, zatim, zajedno sa obećanjima bivaju zaboravljene. Međutim, akcija se i danas nastavlja.

Jasmina Pavlović-Stamenić