Koliko ministara nam je potrebno

Koliko ministarstava bi trebalo da ima nova srpska vlada? Iako se svi slažu da ona ne treba da bude glomazna, ako ni zbog čega drugog onda zbog ušteda, teško da može da bude mala ako je koaliciona. Manja vlada ne mora biti i efikasnija, a ni brojnoj se to neće zameriti ako dobro radi. Primeri iz Evrope i iz regiona pokazuju da nema pravila.

Danska sa manje stanovnika od Srbije ima vladu od 18 članova, koliko ima i Poljska sa 38 miliona stanovnika. Francuska ima 15 ministarstava, plus sedam ministara koji vode resore (nemaju sopstvena ministarstva već su pridruženi drugim ministarstvima), uz osam državnih sekretara koji su članovi vlade.

Bugarska sa 7,6 miliona stanovnika ima 15 ministarstava, dva ministra bez portfelja i premijera. Austrija ima 13, a Belgija 14 ministara, sa premijerom i šest državnih sekretara što je 21 član. Češka, Portugalija i Nemačka imaju po 14 ministarstava, Mađarska i Malta sa 400.000 stanovnika, po osam ministara. Slovenija ima 19 ministarstava, Makedonija 22, Crna Gora 16 i dva potpredsednika vlade, RS i Federacija BiH po 16 ministarstava.

Da li će sledeća srpska vlada imati 15 članova, kako su to predlagali Čedomir Jovanović, lider LDP-a, Rasim Ljajić lider SDPS-a, i Tomislav Nikolić lider SNS-a?

Miodrag Radojević, istraživač-saradnik Instituta za političke studije, rekao je da su to predizborna obećanja i da se ona po pravilu ne ispunjavaju.

Zoran Stojiljković, politikolog, kazao je da je to moguće jer i sadašnja vlada nema više od 17 ministara. „Samo da to ne bude maska za nova zapošljavanja u administraciji i veći broj sekretara. Zahteve za smanjenje broja ministara treba podržati, ali od broja ministara je važnije da to budu dobri stručnjaci i da mesta u vladi ne budu samo partijski plen”, dodao je on.

Branko Radun, analitičar, smatra da se previše pažnje poklanja broju ministara u vladi a da je od toga važnije kolika je administracija. „Koliki su troškovi zavisi od budžeta i visine plata, ali nova vlada će morati mnogo više da reže troškove. To će biti teško ako koalicija bude velika jer će onda biti i više kandidata za ministre. U javnosti je sazreo animozitet prema preglomaznoj vladi, ali kolika će ona biti zavisiće od broja koalicionih partnera, prethodnih dogovora i ambicija”, kazao je Radun.

Na pitanje da li će manja vlada biti efikasnija Radojević je odgovorio da efikasnost ne zavisi samo od broja članova već da je to pitanje njene koherentnosti, iako su i stabilne vlade padale zbog ekonomske krize. Stojiljković se složio s tim da malobrojna vlada nije garancija za efikasnost i dodao: „Važnije je da u vladi budu stručnjaci i da dobro rade”.

I Radun je rekao da ne znači da će vlada bolje raditi ako ima manji broj ministara. „Možda će delovati efikasnije, ali ako je loša, ako zakonska regulativa nije dobra i ako je administracija glomazna, nije važno koliko ima ministara. Kod nas je nabujala administracija i to tako što se dolazilo po stranačkom ključu. Ako se ministarstva spajaju a ne smanjuje se administracija ništa se neće uraditi. Ako se tako postigne da se skloni jedan ministar to je samo šminka. Ako se sažimanjem pravi ušteda i veća efikasnost to vredi”, dodao je on.

Koalicione vlade teško mogu da naprave kabinet sa malo članova. Radojević je rekao da je kod nas ekstremni višepartizam i podseća da je vlada Vojislava Koštunice imala 19, a kabinet Zorana Đinđića 22 člana. „Sada je prošlo godinu dana otkako je vlada Mirka Cvetkovića rekonstruisana i sa 27 ministarstava smanjena je na 17, što je bio pritisak javnog mnjenja.

Spajani su resori, zbog čega se mogu pojaviti problemi”. Stojiljković je naveo da će za partijske kadrove biti mesta u državnim preduzećima ili drugim institucijama, a ne samo u vladi. „Biće i drugih koristi. Manevarski prostor nije tako mali”, dodao je Stojiljković.

Radojević je objasnio da ne može tačno da kaže koliko bi članova trebalo da ima buduća vlada, ali da ne bi smela da ima više od 20 članova, kako je i u regionu. „Prva vlada posle 2000. godine bila je mešovita politička i ekspertska, a posle toga smo imali političke vlade. Imali smo i politička ministarstva kao što je za Kosovo. Ali, ne treba insistirati samo na broju ministarstava jer mali broj ne znači i veću efikasnost, već na rezultatima koji su važniji”, kazao je Radojević.

Stojiljković smatra da vlada treba da ima od 13 do 18 članova, jer je to „važno kao poruka”, a Radun da vlada treba da ima manje od 20 članova, a možda manje i od 15: „Sada i ne znamo ministre iako su pregurali ceo mandat, Bolje je da ih je manje a da ostave neki trag i da ih narod zna”.