Većina kosmetskih svetinja obnovljena

Većina svetinja na Kosovu i Metohiji stradalih u martovskom pogromu 2004. godine obnovljena je, sa završnim radovima na porušenim crkvama obnovljene su i pojedine parohije, ali i dalje postoji veliki stepen netrpeljivosti, a pitanje obezbeđivanja srpskih manastira još je veoma aktuelno. Takav „presek stanja“ u razgovoru za naš list dao je vladika raško-prizrenski Teodosije.

– Od objekata koji su na listi Komisije za obnovu naših svetinja porušenih ili oštećenih u martovskom pogromu 2004. godine obnovljeno je 70 odsto. U najvećem broju slučajeva preostali su unutrašnji radovi. Više puta smo naglašavali da je konačni cilj obnove naših svetinja njihovo stavljanje u liturgijsku upotrebu i veći broj objekata se već koristi za potrebe našeg vernog naroda. Posebno treba pomenuti naše obnovljene crkve u Prizrenu, Prištini, Đakovici i Istoku gde su istovremeno obnovljene i parohije. Uskoro planiramo oživljavanje i parohije u gradu Peći jer je crkva sa konakom za sveštenike takođe renovirana – kaže vladika Teodosije.

Veliki konzervatorski i restauratorski radovi trebalo bi da počnu posle Vaskrsa i u manastirima Gračanici, Pećkoj patrijaršiji i Visokim Dečanima, zahvaljujući donaciji od oko dva miliona dolara koju je preko Uneska dala vlada Ruske Federacije. Nešto ranije, sa skupa u Briselu stigla je vest da će pravoslavni manastiri na Kosmetu biti uvršćeni među pet najvažnijih svetih mesta Mediterana, uz Jerusalim, Svetu Goru, Vatikan i Meku.

– Iako nemamo preciznijih informacija o ovoj odluci, načelno smatramo da je ovo veoma značajno priznanje jer pored velikih duhovnih centara hrišćanske, jevrejske i muslimanske vere, naši manastiri na Kosovu i Metohiji predstavljaju živo duhovno ognjište pravoslavne duhovnosti i hrišćanskog identiteta srpskog naroda. Istovremeno oni su važni i za naše komšije Albance, jer time još šire pokazuju da je Kosovo i Metohija prostor koji pripada evropskoj duhovnoj i kulturnoj tradiciji – kaže vladika Teodosije.

Na 35. zasedanju komiteta Uneska u Parizu, jula prošle godine, Srbija je vodila diplomatsku borbu da onemogući preimenovanje pravoslavnih svetinja na Kosmetu koje su na listi Uneska u „srednjovekovna dobra Kosova“. Vladika Teodosije, koji je tada pisao generalnom direktoru Uneska upozoravajući da se nepotrebnom politizacijom svetinje dovode u opasnost, a Srbima preti asimilacija, kaže da ne očekuje ozbiljnije promene na sledećem zasedanju Uneska u Sankt Peterburgu.

– Stav veoma uticajnih članica UN, posebno Ruske Federacije po ovom pitanju veoma je jasan i decidan. Takođe, budući da Unesko tretira zemlje vlasnice kulturnih dobara na osnovu principa Ujedinjenih nacija, a Kosovo u Savetu bezbednosti nije priznato kao nezavisna država, ne postoje uslovi da se Kosovo upiše kao „zemlja vlasnik“ ovih dobara. Kako će se stvari u ovom pravcu kasnije razvijati, zavisi pre svega od stava Ujedinjenih nacija – ističe vladika Teodosije.

Mada kaže da poslednjih meseci nije bilo ozbiljnijih incidenata i problema, episkop raško-prizrenski dodaje i da nema sumnje oko toga treba li srpske svetinje i dalje obezbeđivati i nastojati da ih čuva Kfor, koji trenutno obezbeđuje Pećku patrijaršiju, Dečane i Devič.

– Još dvadesetak objekata je pod stalnim obezbeđenjem Kosovske policije. Duboko smo uvereni da tri naše najugroženije svetinje treba da ostanu pod dugoročnom zaštitom Kfora. Pećka patrijaršija je duhovno sedište SPC, Dečani najviše do sada napadani objekat SPC na Kosmetu i svetinja od velikog duhovnog značaja, a Devič je naš mučenički manastir koji je stradao i u prošlom svetskom ratu i u martovskom pogromu i tamošnje sestrinstvo opstaje u veoma teškim uslovima. Pitanje bezbednosti naših svetinja, posebno u albanskom okruženju, veoma je komplikovano jer i dalje postoji veliki stepen netrpeljivosti, negde više, a negde manje. Mi uvek naglašavamo da naše svetinje na Kosovu i Metohiji treba da postanu mostovi saradnje između ljudi. Ne smemo zaboraviti koliko je samo u Dečanima bilo isceljenja Albanaca muslimana, kako i danas lokalni Albanci dolaze u manastir Zočište i traže pomoć svetih Kozme i Damjana – naglašava vladika Teodosije.

Ugrožena crkva Samodreža

Crkva posvećena usekovanju glave svetog Jovana Krstitelja u kojoj se, po predanju pričestila vojska kneza Lazara pred Kosovsku bitku, godinama se nalazi u veoma teškom stanju.

– Crkva u Samodreži pripada nizu od oko 130 naših svetinja koje su uništene ili oštećene pre martovskog pogroma i postoji inicijativa da se ona prepokrije i zaštiti od daljeg propadanja. Unutrašnjost crkve je bila očišćena, ali pošto se pored nje nalazi jedna albanska škola, nažalost, u unutrašnjost spaljene crkve odlagano je smeće. To je velika sramota, ali svi dosadašnji napori da se ovo pitanje reši još nisu urodili plodom zbog otvorenog protivljenja albanske zajednice. Duboko smo razočarani i pasivnošću međunarodnih predstavnika koji ovakvu situaciju tolerišu jer ne žele da se zameraju Albancima – kaže vladika Teodosije.