Digitalne mape iskopirale ceo svet

Moje zanimanje se zasniva na tome da svet može da se izmeri. Na osnovu toga pravimo pouzdane modele stvarnosti – kaže kartograf Vesna Stojilković o savremenoj kartografiji koja je digitalizovana i sve primenjivija na putovanjima, u vožnji ili snalaženju u velikom ili nepoznatom gradu.

Putnici, turisti i vozači sve češće karte na papiru zamenjuju mapama na „Guglmepu” i dži-pi-es sistemima. Tako se i nepoznate adrese u Beogradu ukucavaju na nekoj od mapa na internetu, a na jednoj takvoj, na sajtu „Infograd”, radila je i Vesna Stojilković.

– Cilj mi je da korisnik jednim klikom na zgradu dobije informacije o adresi zgrade i firmama ili institucijama koje se u njoj nalaze, kao i njihove brojeve telefona, mejlove i radno vreme – objašnjava naša sagovornica.

Korisnici sajta se tako lakše snalaze i štede vreme ne lutajući unaokolo, što ne znači da i kartograf ne mora da tabana. Baš kao što operater svakog meseca zove firme i ustanove i proverava da li su podaci o njima još uvek važeći kako bi sajt „Infograd” nudio najnovije informacije, tako i kartograf pri izradi mape mora na licu mesta da proveri da li je u stvarnosti sve onako kako piše na ranijim mapama.

– Terenski rad je neophodan radi ažuriranja podataka.Proveravala sam kućne brojeve, ulice, prostorni položaj zgrade, autobuske stanice i spratnost.

Stojilkovićeva kaže da joj je trebalo šest meseci da obiđe sve potrebne lokacije u Beogradu i proveri da li se neka zgrada i stvarno nalazi tamo gde je mapirana.

– Beograđani uglavnom sarađuju i hoće da me upute na pravo mesto, ali to ponekad ume da bude i neprijatno iskustvo jer me stanari pomešaju sa službenikom opštine ili nešto slično.

Ono što je Vesna Stojilković naučila odmah posle završenog prostornog planiranja na Geografskom fakultetu u Beogradu jeste to da su zadaci za današnje kartografe najraznovrsniji: na kartu se, na primer, stavljaju čak i sve prodavnice nekog brenda ili tržni centri u Austriji ili Italiji koji su dovoljno blizu da bi ih posećivali kupci iz Srbije.

– Moje kolege nekada su samo radile na izradi karata i globusa. Onda su računari sve promenili, unapredili i napravili revoluciju. Tako je savremena kartografija potisnula tradicionalan način izrade karata.

Ali, zaključuje naša sagovornica, bez obzira na sadašnji ogroman razvoj i preciznost, savremena kartografija će se tek razmahati punom snagom i još više olakšati istraživanja i svakodnevni život.

J. S.

-----------------------------------------------------------

Sve je 3D

Današnji digitalni kartografi rade koristeći baze podataka spojene sa kartom koje daju Geografski informacioni sistem – GIS. Podaci se prevode u 3D format.

– Elementi na karti se predstavljaju kao poligoni, linije, tačke i tekst. Poligon je, recimo, zgrada, linija je ulica, tekst je naziv ulice, dok je tačka, na primer, autobuska stanica – objašnjava Vesna Stojilković.

U radu koristi već gotove baze koje ažurira i naknadno digitalizuje u nekom od programa među kojima je najpoznatiji „autoked”.