Дигиталне мапе ископирале цео свет

Моје занимање се заснива на томе да свет може да се измери. На основу тога правимо поуздане моделе стварности – каже картограф Весна Стојилковић о савременој картографији која је дигитализована и све примењивија на путовањима, у вожњи или сналажењу у великом или непознатом граду.

Путници, туристи и возачи све чешће карте на папиру замењују мапама на „Гуглмепу” и џи-пи-ес системима. Тако се и непознате адресе у Београду укуцавају на некој од мапа на интернету, а на једној таквој, на сајту „Инфоград”, радила је и Весна Стојилковић.

– Циљ ми је да корисник једним кликом на зграду добије информације о адреси зграде и фирмама или институцијама које се у њој налазе, као и њихове бројеве телефона, мејлове и радно време – објашњава наша саговорница.

Корисници сајта се тако лакше сналазе и штеде време не лутајући унаоколо, што не значи да и картограф не мора да табана. Баш као што оператер сваког месеца зове фирме и установе и проверава да ли су подаци о њима још увек важећи како би сајт „Инфоград” нудио најновије информације, тако и картограф при изради мапе мора на лицу места да провери да ли је у стварности све онако како пише на ранијим мапама.

– Теренски рад је неопходан ради ажурирања података.Проверавала сам кућне бројеве, улице, просторни положај зграде, аутобуске станице и спратност.

Стојилковићева каже да јој је требало шест месеци да обиђе све потребне локације у Београду и провери да ли се нека зграда и стварно налази тамо где је мапирана.

– Београђани углавном сарађују и хоће да ме упуте на право место, али то понекад уме да буде и непријатно искуство јер ме станари помешају са службеником општине или нешто слично.

Оно што је Весна Стојилковић научила одмах после завршеног просторног планирања на Географском факултету у Београду јесте то да су задаци за данашње картографе најразноврснији: на карту се, на пример, стављају чак и све продавнице неког бренда или тржни центри у Аустрији или Италији који су довољно близу да би их посећивали купци из Србије.

– Моје колеге некада су само радиле на изради карата и глобуса. Онда су рачунари све променили, унапредили и направили револуцију. Тако је савремена картографија потиснула традиционалан начин израде карата.

Али, закључује наша саговорница, без обзира на садашњи огроман развој и прецизност, савремена картографија ће се тек размахати пуном снагом и још више олакшати истраживања и свакодневни живот.

Ј. С.

-----------------------------------------------------------

Све је 3Д

Данашњи дигитални картографи раде користећи базе података спојене са картом које дају Географски информациони систем – ГИС. Подаци се преводе у 3Д формат.

– Елементи на карти се представљају као полигони, линије, тачке и текст. Полигон је, рецимо, зграда, линија је улица, текст је назив улице, док је тачка, на пример, аутобуска станица – објашњава Весна Стојилковић.

У раду користи већ готове базе које ажурира и накнадно дигитализује у неком од програма међу којима је најпознатији „аутокед”.