IZBORIJADA: Vuk između Jelka i Čiče

Svakoga jutra, đeneral Draža se ogleda u čarobnom četničkom ogledalu i uvek vidi isti odraz: umornog starca koji zakopčava lanenu, belu košulju, navlači oficirski mundir, čisti naočare, glanca čizme, teško uzdahne i kreće opet da trese Srbe, Jovu Kapičića, Hrvate i Jelka Kacina.

– Nije mrtav, Čiča živ je – dok je Srba i Srbije – pevuše pristalice o svom omiljenom junaku, koji još nije zvanično proglašen mrtvim, a prošlo je tek 66 godina otkako je streljan, pa je, kao poslednja kontroverza i večna tajna srpske biologije, politike i istorije, nikada življi i poletniji.

Takav Draža, borbenog duha i željan rehabilitacije, uzbuđuje i vlast i opoziciju, i levicu i desnicu. Partizani trećepozivci, od Prve proleterske do Šeste ličke, ojačani jedinicama Žena u crnom, spremaju poslednju liniju odbrane, kao na Ljubinom grobu. Jovo Kapičić ponovo čisti pištolj, dok omladinska četnička gerila kreće u hakersku osmu ofanzivu na sajt Subnora. Ako su njihovi dedovi izgubili na Neretvi i kod Veljka Bulajića, unučići sa Ravne gore dobijaju odsudnu bitku na internetu.

Takav razvoj događaja izuzetno nervira Jelka Kacina koji tvrdi da je približavanje Srbije Draži, njeno udaljavanje od EU. Za izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju, Draža nije Čiča, već nabildovani dvometraš s bradom do stomaka, opasan redenicima, kao odbegli Bulajićev statista koji posle ponoći prelazi u zemlje regiona i odnose Srbije sa susedima vraća u rikverc.

Hrvati su takođe iznervirani. Gubitnici tamošnjih izbora, HDZ, traže povlačenje ambasadora iz Beograda ako sud rehabilituje Čiču, što će dodatno iziritirati Srbe. Vuk Drašković, za sada, mudro čeka odluku suda. Kao član Preokreta, Vuk će, verovatno, između Draže i Jelka, na kraju izabrati ovog drugog, jer Evropa nema alternativu. To će onog prvog naterati da se prevrne u grobu – koji se još traži.

I Tomislav Nikolić mudro ćuti o Draži. Jer, ćutanje je zlato, a zlato trenutno ima najvišu cenu. Toma je nekada bio aktivni četnički vojvoda, sada je verovatno u rezervnom sastavu, jer nije poznato da je vratio čin svom kumu. I zašto bi. Jeste vojvoda, ali proevropski, pa umesto na Ravnu goru ide među Nemce. I, kako kaže, imao je američkog savetnika. Vilijam Montgomeri je u davna vremena, kao ambasador, razveo Bugare od komunizma, Hrvate od Tuđmana, a Srbe od Slobe, pa je vojvoda verovao da, po toj inerciji, Monti može da pokrene brakorazvodnu parnicu između Srba i Borisa.

U američko-četničke veze ne veruje hrvatski predsednik Ivo Josipović. Boris zato mudro ćuti o Draži. Njegov zagrebački kolega Ivo se već izjasnio, rekavši da je Draža ratni zločinac, pa bi Boris, eventualno, mogao da podseti svog prijatelja Ivu, dok slušaju Severinu, da je predsednik SAD Hari Truman odlikovao Dražu, jer su njegove bradonje spasavale oborene američke pilote.  

Boris, koliko je poznato, nema četničke činove, ali ako podrži javno Dražu, Jelko će mu iz Brisela prikačiti epolete. A Boris ne želi da postane vojvoda, već da ostane predsednik. Zato, umesto o đeneralu, govori o svemu ostalom.

Četnici, ipak, i bez Draže na izbornoj listi, mogu imati određenog uticaja na ishod izbora. Šešelj je, koliko je poznato, ostao vojvoda. Ako ga, do Đurđevdana, Haški tribunal privremeno pusti na slobodu, sa garancijama Rasima Ljajića, Borisovog koalicionog partnera, radikali bi otišli u plus, naprednjaci u minus, a demokrate, po programu levičari, ubrali kajmak. Pravi, mladi, četnički.

I, posle neka neko kaže da u Srbiji nije došlo do istinskog pomirenja petokrake i kokarde.