Suva koža – posledica hladnoće

Kada temperatura padne ispod nule, po pravilu se smanjuje procenat vlage u vazduhu, što nije dobro za našu kožu. Niske temperature dovode do sušenja kože, ona postaje krta, ljuspa se i puca. Dr Tatjana Pejović, specijalista dermatologije, objašnjava:– Naizgled jednostavan, a svakako veoma čest problem kojim se bave dermatolozi, farmaceuti i istraživači iz oblasti kozmetike. Još nije postavljena standardna, opšteprihvaćena medicinska definicija „suve kože“. Ono što jeste sigurno to je da su za njen nastanak odgovorni različiti faktori. Između ostalih i nasleđe, metabolički uzročnici, uticaj okoline.

 Suva koža razlikuje se od pacijenta do pacijenta, a postoje i razlike u njenom hemijskom sastavu i izgledu površinskog dela kože, iako se za svaku može postaviti dijagnoza i reći da se radi o suvoj koži.

Takva koža, prema rečima naše sagovornice, izgleda grubo, ljuspa se, ima smanjenu elastičnost i često izaziva veoma neprijatan svrab. Najmanje opasno je to što ne izgleda lepo. Takva koža sadrži ispod deset odsto vode, a starenjem se taj procenat smanjuje tako da izraženije zimske tegobe sa suvom kožom imaju stariji ljudi. Inače, hladno vreme i nizak atmosferski pritisak, karakterističan za ovo godišnje doba, povezani su sa smanjenom hidratacijom kože. To dovodi do toga da je sa sve nižom temperaturom svrab izraženiji i neprijatniji.– Ovo stanje se još više pogoršava boravkom u prostorijama s vrućim i suvim vazduhom. Ako se u takvim prostorijama još i puši, duvanski dim dodatno iritira kožu. Dodatne neprijatnosti izazvaće zimsko sunce, jer ultravioletni zraci utiču na deobu ćelija kože i povećavaju isparavanje vode – objašnjava dr Tatjana Pejović.

Naša sagovornica ističe da je tradicionalni pristup problemu suve kože takozvani „spolja iznutra” pristup.– Radi se o tome da se prirodni lipidi, fiziološki sastojci kože, primenjuju kako bi se smanjilo isparavanje vode. Uz njih se primenjuju i sastojci koji lako mogu da prodru kroz kožu i deluju unutar njenog površinskog sloja, čime se podstiče prirodni, takozvani intrinzični put u epidermis i stvaraju normalni međućelijski lipidi. Uz sve ovo neophodno je dodati neku supstancu sredstvima za negu, poput uree i slično, koja vezuje vodu te se uz efekat zamašćivanja kože postiže i efekat hidratacije tj. vlaženja.

Naravno, kao i kod svakog oboljenja, i ovo je bolje i lakše sprečiti nego lečiti. Redovno negujte sve otvorene delove kože, posebno ruke i lice, a ako primećujete da vam se koža suši, da vas svrbi, ne počinjite lečenje na svoju ruku. Pitajte stručnjaka za savet. Ali ne oklevajte mnogo, komplikacije i posledice takvog stanja mogu biti ozbiljnije od samog uzroka što produžava lečenje.