Lift kao ispovedaonica

Prvi put zaljubio sam se u jedanaestoj godini. U služavku Fani. Imala je 90 kilograma. Taj divni teret probudio je u meni pesnički talenat – otkriva svoju zaljubljivu prirodu Branislav Nušić nepoznatoj dami. Zaglavljeni u liftu, oni sat vremena provode zajedno, pa kao u ispovedaonici otkrivaju deo sebe koji im je možda bio stran.

Nušićevu zbirku priča „Iz naše poluprošlosti” dramatizovao je Boško Puletić. U režiji Velimira Mitrovića, ona je pretočena u predstavu „Dizalo u liftu”. Pred publikom je premijerno izvedena na sceni „Akademije 28”.  

Glumci Milica Milša i Boško Puletić, kojima se na kraju pridružuje i Nikolina Bogdanović, oživeli su vreme iz 1936. godine kada veliki pisac dolazi u beogradski hotel „Moskva” da bi održao predavanje na dobrotvornom koncertu. Na isti događaj krenula je i žena sa kojom ulazi u lift. Plašeći se da ne zakasne, oni ne čekaju liftboja, već sami pokušavaju da pokrenu dizalo. Vreme u zaglavljenom liftu nije bilo protraćeno. Poslužilo je kao građa za priču. Pametna mlada žena iz lifta je i poslednja dama koja je Nušića zainteresovala, jer je dve godine kasnije preminuo.