Poetično i emotivno
"Maska" je prvi dramski tekst Miloša Crnjanskog (1918), koji se eksplicitno bavi dekadencijom društvenih elita, predstavljajući njihove nezadržive strasti putem kojih one nastoje da negiraju monotoniju i prolaznost življenja. Reč je o lirskom, u određenoj meri i ekspresionističkom komadu, dramaturški nevešto koncipiranom zato što mu nedostaju ozbiljniji sukobi i razrađeniji likovi, a žanrovski diskutabilno određenom kao "poetična komedija" (diskutabilno u smislu u kojem je Čehov, na primer, "Galeba" odredio kao "komediju").
Predstava u režiji Gorčina Stojanovića je stilizovana i vrlo estetizovana interpretacija teksta, koja uspeva da uverljivo prikaže frivolnu senzualnost društva koje je Crnjanski jasno definisao, dok somborski ansambl precizno predstavlja niz tih tragično dekadentnih likova. Ivana V. Jovanović u ulozi Generalice najžešće otelotvoruje neobuzdanu želju za zadovoljenjem svoje seksualnosti, zrela je i očajna do cinizma, i nema ponosa u nastojanjima da ugrabi ljubav.
Kao što je i pisac odredio u didaskalijama teksta, lik Glumice je veoma sličan liku Generalice, i takođe zavodljiv i strastan; ali, Glumica je mlađa i manje cinična (Kristina Radenković). Branislav Jerković stvara lik Čezara kao nezainteresovanog i mlitavog, izvesno nedostojnog njihovog ljubavnog interesovanja, a Dušan Jović igra Branka Radičevića, elegičnog i umornog pesnika koji ne prestaje da traži zaborav u alkoholu… U predstavu je uključen i delarteovski lik tužnog Pjeroa (Igor Lerić), obučen i našminkan u belo, kao fantazam; on komentariše radnju suptilnim i sugestivnim gestovima, dirljivo ističući melanholičnu tragičnost ljudskog položaja.
Izgled scene je sveden, stilizovan, atraktivan (scenograf Gorčin Stojanović, kostimografkinja Lana Cvijanović), a muzika Šopena, Lista i Brajana Ina u funkciji je naglašavanja poetskog aspekta igre, odnosno u prvi plan izvlači neizbrisivu činjenicu usamljenosti ovih likova. Predstavu karakteriše i igra senki i upotreba maski, što su zahvalni scenski znakovi jer su ambivalentni i višeznačni, i ovde utvrđuju fakat prolaznosti i smrti, problematizuju identitet, odnos između stvarnosti i iluzije…
Iako su teme kojima se Crnjanski u "Maski" bavi često u domenu opštih mesta, činjenica da ih reditelj stilizovano predstavlja izgledom scene, upotrebom mikrofona, načinom igre, itd., predstavu čuva od pada u banalnost i stereotipnost. Stilizovanost izraza je važna jer pokazuje da su ovi likovi u svojoj suštini patetični, dok predstava to nije, jer se putem uslovnosti prema njima gradi distanca. Dakle, "Maska" Gorčina Stojanovića poetično i emotivno uzbudljivo predstavlja očajničku potragu za smislom u jednoj tragičnoj konstituciji sveta, ali zbog značenjske oskudnosti teksta ne postiže istinski vredne umetničke rezultate, odnosno ostaje na površini tretmana niza značajnih pitanja.Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
