Štednja mala za minuse

Fiskalni deficit i dalje je najizraženiji problem u ekonomskoj politici i on prevazilazi najavljene mere štednje, ocenio je juče ekonomista Stojan Stamenković prilikom predstavljanja novog broja časopisa „Makroekonomske analize i trendovi”.

– Saglasni smo sa ocenom Fiskalnog saveta da bi deficit države u prvom tromesečju mogao da bude više nego dvostruko veći od iznosa predviđenog aranžmanom sa MMF-om za taj period, odnosno da ga premaši za oko 30 milijardi dinara – rekao je Stamenković.

U skladu s dogovorom sa MMF-om, deficit u prvom kvartalu ove godine ne bi trebalo da premaši 26 milijardi dinara. Po Stamenkovićevom mišljenju, usvojene mere štednje pokriće tek polovinu ovog manjka koji se pojavio u budžetu, i to uz uslov da se u potpunosti ostvare. Zbog toga preti opasnost dodatnog zaduživanja države obveznicama ili direktnim zaduživanjem.

U situaciji kada je nivo javnog duga suočen sa limitom, a izgleda da je neminovnost dalje izdavanje državnih obveznica i novo zaduživanje, moguće je zaoštravanje eksterne likvidnosti i dovođenje u pitanje investicionog rejtinga zemlje. Zbog toga će prvi zadatak nove vlade biti dugoročna fiskalna konsolidacija i reforma javnog sektora. Po njemu, nova vlada moraće i da zaboravi dosadašnje dogovore sa MMF-om i da pravi novi sporazum koji će uvažiti nove parametre.

Za najavljenu meru ukidanja PDV-a na opremu za bebe, Stamenković je rekao da sumnja da će ta mera dati odgovarajuće efekte, naročito ako nije predložena bilo kakva kompenzacija za izostajanje ovih prihoda.

Stamenković je ukazao i da će država imati problema i sa deviznim rezervama, jer ukoliko NBS nastavi sa ovakvom dinamikom intervencija na deviznom tržištu, rezerve će biti potrošene za dve do tri godine, pa postoji opasnost da se već 2013–2014. godine država suoči sa spoljnom nelikvidnošću i potrebom da se napravi velika devalvacija.

– To je problem za novu vladu. Bojim se, kada prođe ova predizborna euforija, da će nam predstojati nešto slično kao u pojedinim evropskim zemljama – smanjivanje broja radnih mesta i zarada – ocenio je Stamenković.

Reforma javnog sektora obuhvatila bi javnu upravu, javne finansije, javna preduzeća, fondove obaveznog socijalnog i zdravstvenog i penzijskog osiguranja, kao i segment upravljanja državnom i javnom imovinom, smatra Stamenković.

Najavljene mere štednje neće biti dovoljne za pokrivanje rupe u budžetu, te će biti potrebno da nova vlada odmah uđe u hitnu reformu javnog sektora, smatra Miladin Kovačević, saradnik MAT-a.

Ne može se, ukazao je on, razmišljati da se smanje doprinosi na zarade, a da se poveća PDV, jer bi se, recimo, povećanje PDV-a prelilo na tražnju, cene, ugrozilo bi potrošače, tako da tu nekog neto efekta ne bi ni bilo, kaže Kovačević.

Povećanje PDV-a bi najviše ugrozilo siromašne, odnosno one koji najviše troše na hranu, pa bi to imalo i socijalne posledice, ukazao je na mogući lanac događanja Kovačević i ocenio da je moguće rešenje proširenje poreske baze.

J. Rabrenović