Rastu tenzije oko povećanja sredstava MMF-a

VAŠINGTON – Tenzije između nekih od vodećih svetskih privreda oko plana za povećanje sredstava Međunarodnog monetarnog fonda (MMF), da bi se sprečilo širenje dužničke krize u evrozoni, dostigle su vrhunac, a kamen spoticanja predstavlja i želja zemalja u razvoju da obezbede veći uticaj na donošenje odluka globalnog zajmodavca, navodi se u najnovijoj analizi Rojtersa.

Povećanje sredstava MMF-a biće tema razgovora Grupe sedam najrazvijenijih zemalja (G7) 19. aprila, zatim sastanka G20 i G7 iste večeri, kao i tokom ručka sledećeg dana, kada će se sastati G20 i upravni odbor MMF-a, naveli su izvori iz G20.

Svetski finansijski lideri usredsrediće se na predloge da države prilože još novca da bi MMF bio bolje pripremljen za eventualne posledice pogoršanja evropskih dužničkih problema.

Zemlje u razvoju, kao što su Kina, Brazil i Rusija spremne su da ulože nova sredstva u fond, ali traže nešto zauzvrat: veću glasačku moć.

Inicijativa zemalja u razvoju znači da bi glasački udeo Evrope verovatno bio smanjen, ocenio je Rojters.

MMF je u januaru naveo da mu je potrebno 600 milijardi dolara novih sredstava za pomoć „nedužnim posmatračima” koji bi mogli biti ugroženi ekonomskim i finansijskim posledicama prelivanja dužničke krize iz Evrope.

Direktorka fonda Kristin Lagard je ranije izjavila da možda neće biti potrebno toliko novca kao što se ranije mislilo, s obzirom da se ekonomski rizici smanjuju.

Zvaničnici Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta rekli su za Rojters da će se najveće svetske privrede verovatno dogovoriti da MMF-u pruže između 400 i 500 milijardi dolara.

Jedan od zvaničnika naveo je da će Japan verovatno priložiti oko 50 milijardi dolara, a slične sume doniraće i Kina i Saudijska Arabija, pored 250 do 300 milijardi, koliko je već obećala EU. Manji doprinos daće i Rusija, Meksiko i Brazil.

Izvori iz G20 naveli su da je Peking oprezan zbog unutrašnjeg protivljenja finansiranju bogatih Evropljana, iako su sredstva namenjena za zaštitu zemalja van Evrope.

Kina, kao i druge zemlje u razvoju, poput Brazila i Indije, želi da doprinos fondu bude povezan sa većom glasačkom moći.

SAD, koje očekuju predsednički izbori i u kojima je veliki budžetski deficit glavna tema, insistirale su da neće učestvovati u povećanju sredstava MMF-a.

Neki zvaničnici fonda navode da to što Vašington ne želi da učestvuje u doprinosu MMF-u menja dinamiku napora da se obezbede sredstva, budući da su SAD najveći akcionar fonda, i ostale zemlje često traže liderstvo Vašingtona u ovakvim pitanjima.