Dečji telefon pozivaju i sa časa

Svakoga dana više od 100 mališana okrene telefon Nacionalne dečje linije čiji volonteri 24 časa dnevno slušaju probleme i dileme generacije na „raskršću” detinjstva i mladosti. Prema rečima Željke Burgund, rukovodioca ovog besplatnog savetovališta koje u oktobru slavi sedam godina postojanja, u toku protekle godine 33.600 mališana okrenulo je telefon 0800-123456. Osnovni razlozi zbog kojeg većina mališana okreće ovaj telefon jesu depresija, usamljenost, anksioznost i nesnalaženje u društvu vršnjaka i „džungli na asfaltu”, a omiljeno doba za telefoniranje jeste popodne i smiraj dana. Iskustvo stručnjaka govori da ovaj telefon gotovo podjednako okreću i dečaci i devojčice koji pohađaju završne razrede osnovne i niže razrede srednje škole, a svaki deseti poziv pripada nekoj odrasloj osobi kojoj je potrebna pomoć u razumevanju dečjeg ponašanja ili rešavanju nekog problema.

Podatak da je samo u martu više od 300 dece dnevno okrenulo ovaj telefon Željka Burgund tumači u svetlu pesimističke činjenice da se deca osećaju usamljeno i odbačeno, jer ne dobijaju dovoljno pažnje – ni u porodici ni u školi, ali ni u društvu vršnjaka.

– Najćešća izjava koju čujemo od naših tinejdžera jeste varijacija na temu „smaram se” i „blejim”, a simultani prevod ovih rečenica glasi – moj život nema smisao. Kako je moguće da se osoba od 15 godina „smara” ako na raspolaganju ima proleće, lepo vreme, drugare i bezbroj mogućnosti da ispuni svoje slobodno vreme? Nažalost, deca koja nas zovu nemaju drugare i zbog toga 20 puta dnevno okreću naš telefon da bi imala s kim da podele svoja osećanja tuge i usamljenosti – kaže Željka Burgund, koja podseća da je Nacionalna dečja linija otvorena u okviru Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj ulici.

Iskustvo volontera koji dežuraju pored ovog telefona govori da deca i tinejdžeri uglavnom zovu u situacijama koje za njih predstavljaju izvor strepnje i nesigurnosti – pred početak časa ili pismenog zadatka (neretko i sa samog časa) ili sa žurke. U izveštaju Dečije linije za 2011. godinu ističe se da je trećina mališana želela da razgovara o psihosocijalnim temama (nedostatku samopouzdanja, traganjem za identitetom, pitanja smisla života), četvrtina o problemima u vršnjačkim odnosima, svaki deseti tinejdžer zvao je zbog zlostavljanja i nasilja, osam odsto se žalilo na školske probleme, a šest odsto na probleme u porodici.

Iako roditelji često imaju utisak da deca „žive u svom svetu” i da ih ne zanima šta se dešava u okruženju, iskustvo saradnika dečjeg telefona govori suprotno – deca veoma (burno) reaguju na medijske sadržaje, pa je ovih dana povećan broj pozivara koji na način primeren njihovim godinama komentarišu početak predizborne kampanje.

K. Đorđević