Romni okuplja milijardere

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Posle raspleta u trci republikanaca koja je kao protivnika Baraku Obami izbacila Mita Romnija, dve partije se postrojavaju za konačan obračun, mobilišući finansijere i vrbujući birače.

Posle iscrpljujuće tromesečne bitke sa rivalima, Romni se nametnuo kao glavni adut Republikanske partije, koja se sada usredsređuje da u novembru osvoji i Belu kuću i Senat i zadrži postojeću većinu u Predstavničkom domu Kongresa.

Neposredan cilj na tom putu jeste ujedinjavanje donatora koji su dosad svoje pare delili i Romnijevim protivnicima. Među mnogim milijarderima naklonjenim konzervativcima, u centru pažnje je Šeldon Adelson, koji se obogatio kao vlasnik lanca kockarnica. On je dosad potrošio 15 miliona dolara da bi podržao Njuta Gingriča.

Drugi je Foster Frajs, investitor iz Vajominga, koji je sa 1,7 miliona podržao Rika Santoruma, donedavno glavnog izazivača Romnija.

I Adelson i Frajs sada izjavljuju da će podržati glavnog kandidata konzervativaca.

Obamin štab u ovom momentu na računu ima 85 milina dolara, prema samo sedam miliona, koliko je preostalo Romniju.

Obamina prednost je i zasad mnogo bolja izborna infrastruktura. Centralni izborni štab u Čikagu trenutno ima 300 stalno zaposlenih plus njih 700 angažovanih u mini-štabovima u pojedinim državama. I ovoga puta, kao i 2008, demokrate su mobilisale i nekoliko hiljada volontera.

Pošto se na političkoj mapi Amerike zna koje su države „crvene” (glasaju za republikance) i „plave” (naklonjenije demokratama), Romni i Obama će se do 6. novembra boriti za glasove „ljubičastih”, onih država u kojima je partijska privrženost podeljena i u kojima je najviše „nezavisnih”, birača koji se opredeljuju prema ličnostima i programima.

Ni Obama ni Romni nisu u tom pogledu više „nova lica”. Romni je 2008. izgubio bitku za partijsku nominaciju u kojoj je pobedio Džon Mekejn, dok Obama danas nije kandidat koji kao pre četiri godine može da nastupa sa parolom „promene u koje možete da verujete”.

Dok je 2008. glasove mogao da osvaja obećanjima, birači će sada da ga premeravaju prema postignućima. Nije više toliko bitno ko je kao ličnost, nego šta je uradio.

S obzirom na to da je, preuzevši izvršnu vlast na vrhuncu velike ekonomske krize, sprečio kolaps ekonomije, zaustavio propast automobilske industrije i stabilizovao banke, njegov učinak može da se oceni pozitivno.

Ali američkim biračima je mala uteha „da je moglo da budu gore”: oni polaze od toga da je moralo da bude bolje. Bez posla je i dalje 12,7 miliona Amerikanaca, a Amerika nije ono što je nekad bila – svi pamte bolja vremena.

Prema istraživanju Rojtersa i agencije Ipsos, Obama je u ponedeljak vodio sa 47 prema 43. Pre mesec dana u istom sondiranju imao je 11 poena prednosti.

Najveću prednost predsedniku daje istraživanje Si-En-Ena, devet poena, dok čak tri sondiranja , Rasmusena, Galupa i Foksa, zaključuju da je Romni u prednosti dva-tri poena.

Na koju će stranu klatno biračkog (ne)raspoloženja prevagnuti, zavisi od mnogo faktora, a kako se ovde tvrdi, najviše od stanja ekonomije. Američki birači, kad se opredeljuju, prvo gledaju u svoje novčanike, a tek onda u programe i obećanja kandidata.

Milan Mišić