Padanje u nesvest zbog stomačnih virusa

Stomačni virus, čiju kliničku sliku lekari ocenjuju kao „blagu”, hara već šest meseci. Iako nije retko da osobe koje „prodrma” ovaj virus čak i padaju u nesvest, doktori ističu da nema mesta panici jer je reč o tegobama koje u 99 odsto slučajeva prolaze za dva-tri dana.

– Prvi simptomi su neznatno povišena telesna temperatura, drhtavica i jeza, zatim mučnina i nagon za povraćanjem. „Prvi udar” karakterišu učestale, tečne stolice, a narednih nekoliko dana oboleli ima osećaj nadutosti u stomaku i malaksalost. Većina po pravilu mlađih pacijenata koji se jave lekaru ističu da tegobe počinju kolapsom organizma. To je posledica naglog pražnjenja creva, zbog čega se krv sliva u stomak, pa se desi da izgube cirkulaciju u centralnom nervnom sistemu što dovodi do kolapsa – ističe dr Nevenka Dimitrijević iz Doma zdravlja „Voždovac”. Građani koji imaju ovakve simptome ne moraju da budu zabrinuti. Potrebno je da se odmaraju i ne smeju da čine nagle pokrete, što znači da kada osete potrebu za toaletom ne treba da skoče iz kreveta i potrče, već što je moguće sporije da ustanu i lagano stignu u toalet.

– Obavezna je i dijeta, ne treba uzimati mleko i mlečne proizvode jer te namirnice mogu da uzrokuju naknadnu bakterijsku infekciju, a onda je nužno primeniti terapiju antibioticima. Treba piti veće količine slane tečnosti, dobre su supe iz kesice i čaj od nane, rashlađen i bez šećera. Tečnost se ispija u gutljajima na 15 do 20 minuta – objašnjava dr Dimitrijević.

Ako virusna infekcija preraste u bakterijsku, oboleli treba da uradi krvnu sliku i uzorak stolice odnese na pregled.

– Aktuelni stomačni virus ne zaobilazi ni najmlađe, pa roditelji treba da preduprede dehidraciju organizma tako što će deci davati dovoljno tečnosti – podseća dr Dimitrijević.

----------------------------------------------

Deca na udaru

Na pedijatrijskim odeljenjima najveće gužve bile su oko uskršnjih praznika, a na udaru virusa bila su deca koja borave u vrtićima. Kako kaže dr Branka Maksić, načelnica predškolskog dispanzera u DZ „Palilula”, mališani su najviše obolevali od respiratornih infekcija.

– Reč je o virusnim oboljenjima, sličnim gripu, praćenim visokom temperaturom koja traje od tri do pet dana. Uzimanje antibiotika na svoju ruku nikako nije poželjno, a dete treba dovesti na pregled kako ne bi došlo do komplikacija. U terapiji su nezaobilazni sirup za skidanje temperature, poseban režim ishrane i pojenje deteta, a treba ga izdvojiti iz kolektiva... – ističe dr Maksić.