Ni robe, niti novca

Niš – Iako su još 2007. godine uredno dogovorili saradnju i uvoz vredne opreme sa Tajvana, „Nišauto holding kompanija” u Nišu i Hipo Alpe Adrija lizing već pet godina ne mogu da reše spor koji je nastao posle toga. U nameri da uveze opremu vrednu oko 270.000 dolara, u kojoj su tri linije – ekstrudera za proizvodnju termoskupljajuće folije, linije za fleksografsku štampu i linije za reciklažu i peletiranje, „Nišauto” je posle potpisivanja predugovora uplatio na račun Hipo Alpe Adrija lizinga avans, odnosno učešće od 15 odsto od vrednosti opreme. Predsednik Upravnog odbora niške firme Dušan Milisavljević kaže:

– Dogovor je bio da uplatimo učešće od 30.800 evra. Mi smo to odmah učinili, ali i manipulativne troškove od 2.400 evra, što je takođe istoga dana plaćeno. Istovremeno zaključen je ugovor između nas i banke, na jednoj i prodavca opreme firme KMT Gmbh iz Nemačke na drugoj strani, u kojem je predviđen rok od 90 dana za isporuku opreme. Tada je precizirano da oprema stigne u Niš 15. avgusta 2007. Kada je došlo vreme isporuke rok je pomeren za dve nedelje, za kraj avgusta. Tada smo, međutim, obavešteni da oprema dodatno kasni i da će krenuti prema nama 19. septembra, a potom je i taj rok pomeren za 15. oktobar. Ni to nije ispoštovano, određen je 15. novembar, a onda smo dobili dopis da proizvođač traži povećanje cene za 56.000 dolara. Svi naši napori da saznamo ko i zašto traži poskupljenje, ili kada će oprema konačno stići, bili su bezuspešni. U decembru iste godine zatražili smo od direktora Hipo Alpe Adrija lizinga Vladimira Janšeka, sa kojim smo potpisali ugovor, i Svetlane Martić, koja je u prethodnom periodu prisustvovala našim sastancima i dogovorima, da nam kažu šta je sa opremom ili da nam vrate uplaćen novac. Nismo dobili nikakav odgovor”, ispričao nam je Milisavljević.

Sredinom januara 2008. „Nišauto” je dobio pismo od Janšeka u kojem je naglašeno da će se „zajedničkim naporima postići pozitivno rešenje problema”. Dušan Milisavljević ističe da su u „Nišautu” saznali da je oprema oktobra 2007. stigla u Solun, ali da niko iz lizinga o tome nije obavestio nišku firmu:

– Tužili smo lizing i, dok je sudski postupak bio u toku, saznali smo da je oprema u januaru te godine ipak stigla u Niš. Ocarinjena je u decembru 2008. godine, ali je odmah prodata jednoj firmi u Beočinu, gde se i danas proizvodi termoskupljajuća folija. Zanimljivo je da je prodaja obavljena odmah pošto je sud doneo prvostepenu presudu kojom je odbacio našu tužbu. A naša tužba je odbačena uz obrazloženje da je oprema ipak stigla u Niš!? Tražili smo ponavljanje postupka. Planirana dobit godišnje od rada opreme i linija bila je 250.000 i za četiri prethodne godine pretrpeli smo štetu od milion evra. Prevareni smo i pokradeni”, kaže Milisavljević.

I pored toga u „Nišautu” žele da mirno reše spor, van suda, jer, rekli su nam, bez obzira na sve što se dogodilo veruju da može da se nađe rešenje kojim bi obe strane bile zadovoljne. Od februara ove godine stalno šalju dopise Hipo Alpe Adrija lizingu. Ali odgovore ne dobijaju. Ni na poslednji dopis direktorima lizinga nisu ništa dobili. Ukoliko ne bude dogovora neće odustati od velike odštete – od milion evra, koliko su do sada izgubili.

T. Todorović

-----------------------------------------------------------

Iz lizinga samo obećanja

U nameri da čujemo stav druge strane više puta smo u poslednjih petnaestak dana, od 6. aprila do prekjuče, kontaktirali s Hipo Alpe Adrija lizingom. Najpre nam je za direktora Dragana Lončara sagovornik Petar Balać rekao da je direktor na putu u Klagenfurtu i da će nam se brzo javiti. Nekoliko dana kasnije, javila nam se Milica Stojiljković. Obećala je da će poslati odgovore na naša pitanja za dva, tri dana. Posle deset dana, pošto nikakvog odgovora nije bilo, opet smo pozvali i Milica je još jednom obećala da će nam za dan-dva stav lizinga biti poslat. I to je ostalo samo na obećanjima.