U obnovu kanala biće uloženo 50 miliona evra

Pod sistemima za navodnjavanje u svetu se nalazi, u proseku, oko 17 odsto obradivog poljoprivrednog zemljišta i proizvede čak 40 procenata hrane. U Srbiji su površine pod veštačkom kišom daleko manje – ispod pet procenata. Od 4,2 miliona hektara u našoj zemlji pokriveno je samo oko 200.000. Veliki deo zapuštenih kanala uz pomoć kojih bi trebalo nadomestiti nedostatak vode nije održavan više od 30 godina, pa su zemljoradnici najčešće prinuđeni da gledaju u nebo nadajući se dovoljnoj količini padavina.

– Da bi se popravili ovako loši uslovi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva, trgovine i vodoprivrede namenilo je iz agrarnog budžeta za 2012. godinu 50 miliona evra, a dokumentacija za revitalizaciju postojeće kanalske mreže naručena je 2011. Celokupan projekat trebalo bi da bude okončan za pet godina i obuhvata 1,1 miliona hektara. Time će Srbija dostići evropski prosek. Do kraja 2012. biće obnovljen sistem za 130.000, a u istom periodu izgradnjom novih kanala biće pokriveno još 70.000 hektara – naglašava Aleksandar Prodanović, direktor Direkcije za vode.

U prvu fazu radova, koja je već počela i trajaće tri meseca, biće uloženo gotovo 993 miliona dinara, a predviđeno je da se obezbedi navodnjavanje oko 62.889 hektara obradivog zemljišta. Do kraja ove etape biće uređeno 745 kilometara kanala i za taj posao resorno ministarstvo sklopilo je ugovore sa tri javna preduzeća – „Vodama Vojvodine”, „Beogradvodama” i „Srbijavodama”. Najviše lokacija koje će biti revitalizovane i proširene nalazi se u Pančevačkom ritu, Banatu, Bačkoj i Mačvi.

– Osim državnih parcela, veliki deo površina koje su obuhvaćene mrežom nalazi se i u privatnom vlasništvu. U mnogim krajevima upravo su privatnici zahtevali da im se omogući navodnjavanje. Na većini ovih imanja voda se do krajnjih korisnika dovodi uz pomoć cevi koje se ukopavaju u zemlju – navodi Prodanović.

Direktor Direkcije za vode podseća da su u prošloj godini na gazdinstvima koja su bila navodnjavana prinosi bili gotovo dvostruko veći. Tako je na imanjima pod sojom zahvaljujući melioraciji u proseku rod povećan sa 2,1 tone po hektaru na 3,8 tona. Na parcelama pod kukuruzom koje nisu navodnjavane požnjeveno je sedam tona, a na njivama sa dovoljno vode – 13 tona.

– Prinos jabuka je uz navodnjavanje povećan čak 20 tona. Uz to uzgajivači ove kulture poboljšali su i kvalitet pa su dobijali 95 odsto ploda prve klase koja je sve traženija u izvozu – zaključuje Prodanović.

N. Belić

------------------------------------------------------------------------

Počeli radovi u Pančevačkom ritu

Na području prestonice prva faza radova na navodnjavanju obuhvatiće zemljište u Pančevačkom ritu. Dužina mreže koja će biti revitaliozvana i proširena iznosi oko 150 kilometara, a u ovaj posao biće uloženo gotovo 300 miliona dinara. Projektovan je dvonamenski sistem za odvodnjavanje viškova vode sa plavnih površina i navodnjavanje lokacija gde nema dovoljno tečnosti.

– Na taj način biće pokriveno oko 16.000 hektara zemljišta, a najveći krajnji korisnik jeste Poljoprivredni kombinat Beograd. Radovi su počeli na dvadesetak lokacija. Osim prokopavanja i čišćenja dna postojećih kanala projektovane su i ustave za zadržavanje vode – kaže direktor JVP „Beogradvode” Miloš Milovanović.

Na ovom poslu u Pančevačkom ritu angažovana su dva podizvođača, a u sledećih desetak dana trebalo bi da se priključi još deset preduzeća. Po završetku prve faze obnavljanja i proširenja melioracionog sistema u Pančevačkom ritu predviđeno je da se obnovi i mreža u okolini Surčina i Obrenovca, gde se uglavnom nalaze imanja privatnih korisnika.