VOJSKA I ESKIMI

Mnogi su već rekli, a i praksa je na Zapadu da svakoj novoj vladi treba ostaviti 100 dana pre nego što se njen rad nađe pod eventualnom baražnom vatrom lakih, ili teških kritika. Pošto isto vredi i za pojedinačna ministarstva, kada je Vojska Srbije u pitanju posle tih prvih 100 dana više neće biti "izvlačenja" po modelu "Ministarstvo odbrane još nije u sastavu vlade". Jer, vojska je konačno Vojska Srbije, i nema više ni pravdanja "da Podgorica tu nešto ometa i muti".

Istina, u stranačkoj koalicionoj trgovini ministarstvima, policija i BIA bili su mnogo atraktivniji resori nego Vojska, iako materijalna dobra Vojske, koja su predviđena za prodaju, daleko nadmašuju sve ono što imaju i policija i BIA. Kako je na ovim našim prostorima profesionalno bavljenje politikom još uvek više vezano za pojmove materijalnog, a ne za neke odrednice časti, ugleda i morala, ispada da policija i BIA poseduju nešto što vredi mnogo više nego sve kasarne i poligoni, tenkovi, kamioni i avioni, hoteli i lovišta. Ostaje nam samo da nagađamo šta je to...

Dakle, ministarstva su stranački podeljena kao feudi. Pitanje stručnosti neće se, naravno, oštro postaviti ako rad tih ministarstava bude dobar, iako takve vrste isključive nadležnosti neke stranke za neko ministarstvo retko da ima u svetu. Videćemo kako će se to odraziti na rad Ministarstva odbrane i uopšte na Vojsku Srbije.

Novi ministar odbrane logično bira i svoje najbliže saradnike, ali će problem biti ako dođe do čistke oficira u Ministarstvu odbrane, koji možda nisu nekome stranački simpatični. Jer, u Ministarstvu odbrane rade civili i oficiri. Civilno lice možete lako da smenite pod ovim ili onim izgovorom, ali će eventualne smene nekih oficira automatski izazvati sumnje u stranačku motivaciju takvog postupka. To ne bi bilo dobro i dalo bi novu argumentaciju svima onima koji tvrde da je vojska daleko od depolitizacije i da neke stranke žele dominantan uticaj u oružanim snagama.

A depolitizaciju i departizaciju vojske dočekali smo kao tekovinu novog demokratskog vremena na ovim prostorima.

Novi ministar odbrane Srbije dobio je u miraz i mnogo problema. Od one dve polusrušene zgrade Generalštaba i ministarstva odbrane u centru Beograda, što godinama avetinjski zjape u mraku nasuprot vladinim zgradama koje osvetljene blješte kao Las Vegas, a što najbolje pokazuje odnos političara prema vojnicima, do normativno-doktrinarnih pitanja, problema modernizacije oružanih snaga, vojne industrije i vojno-dohodovnih ustanova, do vojnih penzionera i njihove drame.

Ako je procenat civilnog služenja vojnog roka u Srbiji danas tako veliki kao što jeste i ako se na konkurs za Vojnu akademiju javilo samo dvadesetak mladića, što je činjenica, onda je to odraz pozicije i ugleda i vojske i vojnog poziva. To je, naravno, pitanje za sociologe, za društvo u celini, ali i za čelne ljude u oružanim snagama. Ako je vojska u nedemokratskim vremenima imala i veći ugled i veći odaziv za služenje kako regrutno tako i potpuno profesionalno, kako to da danas, kada je mnogo nezaposlenih, ona sve to nema? Da li je kroz proces reformi izgubljena i duša vojske?

Sve tradicije Srpske, pa Jugoslovenske kraljevske vojske i JNA u sadašnjoj kopnenoj vojsci Srbije skoro da su nestale. Vazduhoplovstvo i PVO, kao vid, jedva da je odbranilo svoju tradiciju, jer su i imena njihovih jedinica hteli da ukinu. Sve promene u jedinicama i reforme uopšte vrše se na  osnovu Strategijskog pregleda odbrane, kojeg niko nije verifikovao, jer ga Skupština Srbije još nije ni usvojila. Nemamo još ni novi zakon o vojsci. Strogo pravnički gledano, to je onda sve ilegalno, a opravdanja da smo se u pogledu vojske nalazili u pravnom vakuumu su diskutabilna. Neki pukovnici postavljeni su na mesta brigadnih generala, a taj čin kod nas još ne postoji. Za komandanta Centralne logističke baze, što nije borbena jedinica, predviđen je čin general-majora, a za komandante Gardijske brigade i Mešovite artiljerijske brigade činovi pukovnika.

U Vazduhoplovstvu bi komandant 204. avijacijske baze trebalo da bude general-major, a komandant 98. avijacijske baze pukovnik, iako ta 98. baza po svom sastavu nije ni manja ni slabija od 204. baze. Nigde nije objavljen kriterij za takvo normiranje.

Već je rečeno da bi Vojska Srbije do 2010. godine trebala da ima oko 21.000 pripadnika. Bugarska sa sličnom teritorijom i brojem stanovnika kao članica NATO imaće 49.000 vojnika. Istina, Bugarska ima veći društveni bruto proizvod od Srbije, ali nijedna država u svetu ne dimenzioniše svoju oružanu silu samo na temelju svoje ekonomske moći.

Vojnodohodovne ustanove treba da se različito tretiraju, jer problemi i značaj vojnih hotela i tehničkih remontnih zavoda nisu isti. Prošle godine je tajkunizacija nekih remontnih zavoda zaustavljena u zadnji čas.

I na kraju vojni penzioneri. Ono što se njima događa slično je Eskimima kada dođu u pozne godine: ostave ih na santi leda da ih beli medved pojede. Za vojne penzionere Srbije, u ostvarivanju njihovih stečenih prava ne primenjuju se važeći zakoni i uredbe, ili se selektivno primenjuju.

Zakonska prava iz socijalnog osiguranja se ne finansiraju. Vojni penzioneri su materijalno oštećeni, a nadležni iz Ministarstva odbrane odgovaraju da para iz budžeta za vojne penzionere nema dovoljno, odnosno da vojni penzioneri "pojedu" dobar deo vojnog budžeta.

Ne mogu se izvoditi reforme, ili graditi novi imidž vojske, preko sudbina bivših kolega. Ako je vojni budžet mali, izborite se za veći. Ako ne daju veći, dajte im fotelje.