Susreti sa strancima – pokazivanje pred biračima

Političari su se ovih dana baš rastrčali. Ne razgovaraju samo sa građanima širom Srbije, već i sa strancima, kako u zemlji, tako i u inostranstvu.

Čedomir Jovanović, predsednički kandidat liste „Preokret”, bio je u Podgorici, gde se susreo sa Igorom Lukšićem, premijerom Crne Gore, i Milom Đukanovićem, liderom DPS-a. Tom prilikom poručio je da će otići i u Zagreb i u Sarajevo.Aleksandar Vučić, zamenik predsednika SNS-a,posetio je više srpskih mesta u Hrvatskoj, posebno ga je zanimalo na koji način Srbija može da im ekonomski pomogne a doveo je u Beograd i nekadašnjeg gradonačelnika Njujorka Rudolfa Đulijanija. Krajem prošlog meseca Tomislav Nikolić, lider naprednjaka, razgovarao je, u Hamburgu, o unapređenju privrede saradnje s Nemačkom i obišao proizvođača aviona „Erbas”. I Boris Tadić, predsednički kandidat koalicije Izbor za bolji život, otputovaće narednih dana u Nemačku, na sajam privrede u Hanover, s namerom da dovede nove međunarodne kompanije. Ranije je Tadić razgovarao sa Serđom Markioneom, generalnim direktorom „Fijat-Krajslera”, o planovima za dalji razvoj ove fabrike, a u ambasadi Azerbejdžana prisustvovao je potpisivanju ugovora o radovima na deonici Koridora 11 od Ljiga do Požege.

Koliko ti međunarodni kontakti mogu da pomognu takmacima u izbornoj utakmici?

„Međunarodni kontakti nikako ne mogu da odmognu, ali je veliko pitanje koliko mogu da pomognu. Zašto? Zato što je ključno pitanje, ne samo ovih izbora nego i svih izbora u jednoj demokratiji koja je koliko-toliko konsolidovana – a smatramo da Srbija tu svakako spada – pitanje ekonomije, standarda, nezaposlenosti i korupcije, dakle ono što se smatra strogo unutrašnjim pitanjima”, kaže Ognjen Pribićević, bivši ambasador Srbije u Nemačkoj.

S druge strane, on ističe da takvi kontakti svakako doprinose jačanju kredibiliteta kandidata koji se trude da se u kampanji sretnu sa stranim političarima i privrednicima i to naročito onih koji su u opoziciji i nemaju baš previše mogućnosti da komuniciraju sa inostranstvom. „Tim susretima ti se pokazuješ najširem biračkom telu kao neko ko ima kontakte sa svetom, a to je bitno zbog toga što ti kontakti, u krajnjem, treba da dovedu do većih investicija, značajnijeg zapošljavanja, podizanja standarda”, objašnjava on.

Prema rečima Predraga Simića, profesora Fakulteta političkih nauka, svi ti susreti, ma koliko bili različiti, i u pogledu tema i u pogledu partnera, treba da poruče biračima da partija ima svoje međunarodne veze da bi mogla da se bavi spoljnom politikom, da to nije monopol jedne ili druge partije na vlasti. „Partije traže neki svoj međunarodni legitimitet i međunarodni kredibilitet”, kaže Simić i dodaje da je to već uobičajeni „folklor” koji prati sve srpske izbore.

Uoči izbora 2000. opoziciji je bilo veoma bitno da pokaže da može bolje da vodi odnose tadašnje Jugoslavije i EU nego vlada Slobodana Miloševića. „Tada je i počela praksa da se uoči izbora strankama koje uživaju podršku zapada nešto da”, navodi on i podseća da su tom prilikom ukinute avio-sankcije i da je JAT ponovo počeo da leti u inostranstvo. Uoči prošlih izbora, u maju 2008, potpisan je SSP, u Briselu. Strani mediji tada su ukazivali na to da je reč o simboličnom gestu, s obzirom na to da će dokument stupiti na snagu tek po ostvarenju pune saradnje sa Hagom, te da je potpisivanje SSP-a izraz nastojanja da se pred izbore osnaže proevropske snage u zemlji. A uoči ovih izbora, Srbiji je, kaže, dodeljen status kandidata „iako je to, imajući u vidu šta se dešavalo u prethodnim mesecima, u decembru i posle posete Angele Merkel, delovalo malo verovatno”. Ta odluka je zapravo bila poruka koja je poslata srpskim biračima da se u Briselu očekuje da Srbija nastavi svoj evropski put. Ono što je zanimljivo jeste da od toga nemaju korist samo DS i partije oko vladajuće koalicije nego i one iz opozicije, koje mogu sada da se pozovu na tu podršku.

Da susreti sa strancima spadaju u „očekivano ponašanje” u toku kampanje, smatra i Vladimir Vuletić, sociolog. On ističe da to treba da stvori utisak kod birača da se nekome otvaraju vrata na sve strane i da se taj zalaže za saradnju. „Takva je izborna utakmica. Vi ne možete da kažete da će vam to doneti nekakvu veliku korist. Ali, ako nemate tu vrstu kontakata, a konkurencija ima, onda bi to moglo da donese štetu”, objašnjava Vuletić i naglašava da je „bitno da se stvara utisak da ste partner od poverenja za različite aktere u okruženju, pa je onda to pozitivno za vaš imidž u domaćoj javnosti”.

Kako se kampanja bude približavala kraju, ići će se, kako kaže, sve više na konkretno obraćanje biračima, ne samo na ono od vrata do vrata, već i na obraćanje konkretnim grupama. Stoga je moguće da se računa i s tim da kontakti sa strancima ostavljaju snažan utisak na Srbe u rasejanju. Ciljna grupa mogla bi da bude i ona koju čine Srbi iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske koji danas žive u Srbiji. Ali, to, naravno, ne znači, da će oni političari koji posete njihove stare krajeve privući i sve njihove glasove.