Kosmet kao prvi evropski region

Od našeg specijalnog izveštača
Rovereto, februara – Kosovo kao o prvi autonomni evropski region, ideja koju je "Balkanska  opservatorija" predstavila još pre dve godine, zasnovana je na pozitivnom  iskustvu italijanske provincije Bolcano (Bozen), odnosno Južnog Tirola, a  podstaknuta željomda se nađe rešenje koje će zadovoljiti i međunarodnu zajednicu, i Beograd i Prištinu, i ispuniti očekivanja svih žitelja Kosova. To bi bio i način da Evropska unija preuzme veću odgovornost za Kosovo, i u praksi  pokaže koliko je odana principu razvoja lokalne samouprave, nasuprot već prevaziđenom konceptu nacionalne države – kaže za "Politiku" Luiza Kjodi,  direktorka "Balkanske opservatorije" iz Rovereta (provincija Trento), vodećeg  italijanskog istraživačkog centra koji se bavi Balkanom.

Opservatorija je nedavno u Rimu organizovala stručni skup na  kojem je obnovila ovu ideju iz "evropske perspektive". To znači bez menjanja granica, na miran, demokratski i tolerantan način, uz zakonski okvir koji će, kako unutar pokrajine, tako i na nivou srpske države, zaštititi interese svih građana, pripadnika svih nacionalnih grupa na Kosmetu, i obezbediti političku stabilnost i privredni napredak, bez kojeg bi – nezavisno ili ne – Kosovo moglo postati talac organizovanog kriminala, ističu u Opservatoriji. Upravo na ovim  pretpostavkama je u proteklih 35 godina građen sistem autonomije Južnog Tirola, koji se smatra jednim od najuspešnijih modela za rešavanje  međuetničkih sukoba u Evropi.

"Autonomni status Kosova kao evropskog regiona bio bi garantovan na međunarodnom nivou kroz čvrsto vezivanje za institucije EU, a na unutrašnjem planu kroz lokalnu samoupravu", predlažu u Opservatoriji. Početak bi bila odluka o uspostavljanju "prvog evropskog regiona" na osnovu koje bi Kosmet bio zastupljen u Komitetu  regiona EU, u Kongresu lokalnih i regionalnih vlasti Saveta Evrope, u specijalizovanim agencijama UN, u MMF-u i Svetskoj banci. Sledi definisanje Statuta autonomije u svim administrativnim strukturama regiona. Uporedo mora doći do priznavanja multikulturnog i višenacionalnog nasleđa na Kosovu i demilitarizacije, uz prisustvo policijskih snaga EU koje će obezbediti zaštitu tog nasleđa, prava manjina i očuvanja verskog identiteta. Naredni korak je ukidanje viza za žitelje autonomnog regiona Kosovo kako bi mogli slobodno putovati u susedne zemlje i EU. Šesto bi bilo formiranje Komisije za istinu i pomirenje, koja bi se bavila pitanjima nestalih osoba i pravde za žrtve, a usledila bi efektivna primena prava na povratak svih koji su živeli na Kosovu pre 1999. EU bi osnovala poseban fond za pomoć raseljenima koji odluče da se ne vrate, i obezbedila finansijsku pomoć za razvojne i obrazovne programe, uvođenje evra i otplatu spoljnog duga. Poslednji korak bi bilo rešavanje nesuglasica između Beograda i Prištine povodom vlasništva nad svojinom nekadašnje Jugoslavije ili Srbije, u čemu bi međunarodna zajednica pomogla izvesnim kompenzacijama.

Doduše, i među saradnicima "Balkanske opservatorije" postoje razlike u viđenju  statusa Kosova kao prvog autonomnog evropskog regiona. Mikele Nardeli veruje da bi to moglo biti trajno rešenje, po uzoru na Južni Tirol, dok ga Kristof Solio vidi pre svega kao prelazni oblik ka punoj nezavisnosti ove srpske pokrajine, koji bi "zadovoljio kosovske Albance, a da ne uznemiri Beograd". EU bi, po njemu, u početku imala izvršna ovlašćenja na Kosovu, dok bi po proglašenju njegove pune nezavisnosti zadržala samo nadzornu ulogu.

Početkom devedesetih godina italijanske provincije Bolcano i Trento, i austrijska pokrajina (severni) Tirol već su pokušali da postanu "autonomni evropski region" u okviru EU. Mada to nije prihvaćeno, oni u praksi u mnogim oblastima upravo tako nastupaju u ostvarivanju zajedničkih interesa, što im je od lane olakšano donošenjem propisa EU kojim se ustanovljava javno telo za koordinaciju prekogranične saradnje.