Darko Živanović: Bilo je biti il ne biti

Prošle nedelje u Roterdamu 25-godišnji Darko Živanović trčao je najvažniju trku u svojoj ne baš dugoj karijeri. Tek šest godina se bavi atletikom, tek drugi put trčao je maraton i – postao olimpijac. Živanović i trener Vlasta Stevanović odabrali su Roterdamski maraton za napad na olimpijsku normu zbog ravne i „brze” staze, sve podredili cilju da 42.195 metara pretrči za manje od dva časa i 18 minuta i da izbori učešće na Olimpijskim igrama u Londonu.

Sve olimpijske snove i nade Darko Živanović je uložio u roterdamsku kartu, jer u slučaju neuspeha više ne bi bilo vremena da pokuša na novoj trci. Takav je maraton.

– Bilo je biti il ne biti. Bio je to moj jedini voz za London i uspeo sam. Postao sam olimpijac, ali nije to bilo nimalo lako. Bio mi je to tek drugi maraton. Prvi, 2009. u Podgorici pretrčao sam na znatno težoj stazi za 2:22,36 časa i trebalo je da budem oko pet minuta brži da bih ispunio B normu od 2:18. Potajno sam se nadao da mogu i znatno bolji rezultat da postignem, možda i 2:16, ali nisam smeo da rizikujem. Trčao sam ritmom koji je bio dovoljan za normu. U početku je bilo lako, jer sam trčao u grupi, ali posle 25 kilometra grupa je počela da zaostaje, naročito na mostovima, na kojima je duvao jak vetar. Morao sam da nastavim sam, a na 35. kilometru sam bio toliko iscrpljen da sam mislio da neću ni stići do cilja – kaže atletičar kragujevačkog Radničkog.

Izdržao je Darko Živanović do kraja, zauzeo 26. mesto u konkurenciji 7.530 učesnika i sa novim ličnim rekordom (2:17,08) obezbedio učešće na Olimpijskim igrama.

– Trebalo mi je vremena posle cilja da shvatim da sam uspeo, a tek sada vidim šta to znači biti olimpijac iako do odlaska u London ima više od tri meseca. Ljudi me zaustavljaju, prepoznaju, idem sa prijema na prijem. Izgleda da sam postigao stvarno nešto veliko – govorio je u nedelju na 25. beogradskom maratonu Darko Živanović, na koji je pozvan kao olimpijac, kao jedan od promotera.

A njegov put od prvih atletskih koraka (posle rvanja i fudbala) bio je kratak i šarolik. Počeo je 2006. u Radničkom da se sa trenerom Stevanovićem priprema za 400 i 800 metara, a deonice su se iz godine u godinu povećavala, postao je reprezentativac u krosu pa zatim i na 3.000 m stiplčez. Maratonac je postao pre tri godine.

– Shvatio sam da je maraton moja disciplina 2009. na Podgoričkom maratonu, ali tada sam imao samo 22 godine i znali smo da mora da prođe još vremena da bih postigao rezultat koji vodi na Olimpijske igre. Sada sam i definitivno maratonac. Zagriženi maratonac. To će doneti potpunu promenu u mojoj karijeri. Neću trčati na svim uličnim trkama i krosevima, ali ako bude potrebno da za reprezentaciju trčim na Kupu Evrope stipl ili nešto drugo, rado ću se odazvati – kaže Živanović.

Pripreme za Roterdam i napad na olimpijsku normu Živanović je počeo krajem prošle godine, kako kaže u najskromnijim uslovima, na Kopaoniku u Kragujevačkom odmaralištu. U januaru bio je u Ulcinju u organizaciji Radničkog, a u februaru pripreme u Baru, koje je finansirao Atletski savez Srbije, pokvarile su mu niske temperature.

– Verujem da ćemo trener Stevanović i ja, zahvaljujući rezultatu iz Roterdama,   sada imati bolje uslove za rad. Predstoji nam razgovor sa ljudima u Olimpijskom komitetu oko priprema za London i tada ćemo znati na čemu smo. Iako mi je Roterdam još svež u mislima, razmišljam i o olimpijskom maratonu. Želeo bih da u Londonu, koji se trči na stazi sličnoj roterdamskoj, ponovo popravim lični rekord. O tome da neću da završim trku nema ni govora – uveren je u svoje maratonske sposobnosti Darko Živanović.

Uskoro u Radničkom, verujemo, talentovani maratonac bi trebalo da dobije tim koji će da vodi brigu o njegovim pripremama, zdravlju, ishrani. Zasad u njemu su samo trener Vlasta Stevanović i fizioterapeut Dragan Janković – Gagi. Živanović nema ni sparing partnere.

– Samotnjak sam. Ne pada mi teško da trčim sam. Lako se motivišem bez obzira koliko je duga deonica koju treba da pređem. Hteo bih da kažem i da sam važne savete dobio od naše najbolje atletičarke, maratonke Olivere Jevtić – kaže Živanović, koji maratonsku olimpijsku normu ispunio u poslednji čas – ali, imajući u vidu njegovu mladost, prilično rano. Ima tek 25 godina i pred njim su, najverovatnije, još dva olimpijska ciklusa. U vreme Igara u Riju imaće 29. godina, a na igrama 2020. biće u zrelom maratonskom dobu...   

----------------------------------------------

Za ponos Kragujevca i Stragara

Darko Živanović (rođen 1987) je Kragujevčanin, a njegov otac, kao i trener Stevanović, su iz Stargara, mesta koje je dalo našeg prvog olimpijca.

Na Igrama u Stokholmu Srbiju su predstavljali Dušan Milošević (100 m) rodom iz Stragara i Dragutin Tomašević (maraton) iz Bistrice kod Petrovca na Mlavi. Sto godina kasnije Staragi će, makar posredno, imati novog olimpijca.