Kompjuterski miš

Nerazdvojni deo svakog računara u naše vreme je svakako "miš", mala naprava uz pomoć koje se radi na kompjuteru, "otvaraju" prozori na monitoru i pokreću programi.
U moderno doba, kada postoje najrazličitiji "miševi", od mehaničkih do bežičnih i optičkih, i u najraznovrsnijim bojama i dizajnu, teško je zamisliti da su ljudi pre otprilike tri decenije radili na računaru bez ovog uređaja.
A baš tako je bilo do ranih sedamdesetih godina prošlog veka, kada je počeo, doduše stidljivo, da se koristi "kompjuterski miš".
Prvi prototip ovog uređaja predstavljen je 1964. godine, ali nije privukao veliku pažnju.
Šest godina kasnije Daglas Englhart, čuveni istraživač koji je u računarski svet uneo čitav niz novina, patentirao je svoju drvenu "školjku" sa dva metalna kruga na vrhu.

Baš zbog svog izgleda, kružićima koji su podsećali na oči i gajtanom pomoću koga je "miš" bio povezan za kompjter, koji je ličio na mišji rep, ova naprava je i dobila nadimak "miš".

Iako je svojom pojavom "miš" oduševio mnoge ljubitelje tehnologije, prvih godina od svog nastanka nije bio često u upotrebi jer za njim, jednostavno, nije bilo potrebe. Tadašnja tehnologija, naime, bila je na takvom nivou da je većina kompjutera korišćena isključivo za pisanje tekstova, bez mogućnosti ulazaka u razne programe, pa se sve lako obavljalo pomoću tastature.

Prvi kompjuter koji se početkom sedamdesetih godina prošlog veka pojavio na tržištu opremljen i "mišem" kao sastavnim delom opreme bio je "kseroks star", računar za rad u kancelarijama. Međutim, ova mala naprava postala je popularna 1993. godine, kada je promovisan "epl" računar sa "mišem".

U godinama koje su usledile naučnici i pronalazači radili su na usavršavanju ovog uređaja, pa je vremenom mehanički "miš", koji se često kvario i morao je često da se čisti, zamenio mnogo izdržljiviji i bolji optički "miš", a "rep", odnosno gajtan po kome je ova naprava i dobila ime, vremenom je u nekim delovima sveta nestao, jer su se na tržištu pojavili bežični "miševi". Kružići na vrhu zamenjeni su dugmićima, između kojih se našao i točkić, a ovi dodaci omogućili su brže i lakše ulaženje u programe.

Kompjuterski "miš" ima velike prednosti u odnosu na tastaturu jer je znatno manji i lakši za upotrebu, a pomoću njega može da se koristi gotovo sve što se nalazi u računaru.