Ljubav s vanzemaljcem

Dmitrij Ljvovič Bikov (1967), romansijer, pesnik, esejista i novinar, jedan od najznačajnijih i najplodnijih savremenih ruskih pisaca, autor je čuvene biografije Borisa Pasternaka (2005). Za ovu knjigu Bikov je dobio prestižne ruske književne nagrade „Nacionalni bestseler” i „Velika knjiga”. Autor je i biografija Maksima Gorkog i Bulata Okudžave. Bikov piše za novine, ima emisiju na radiju, bio je voditelj uticajnog TV šoua. Glavni je urednik mesečnog književnog magazina „Šta čitati”. Najvažnije knjige proze: „Opravdanje” (2001), „Pravopis” (2003), „Kako je Putin postao predsednik SAD: Nove ruske bajke” (2005), „Evakuator” (2005). Dmitrij Bikov živi u Moskvi.

Izdavačka kuća „Arhipelag”, u ediciji „Sto slovenskih romana”, upravo je objavila roman je„Evakuator”, jednu od najčitanijih knjiga u Rusiji. Roman je prevela Ljubinka Milinčić.

Pitanje kojih pet ljudi će se spasiti od predstojeće apokalipse – provlači se, kao lajtmotiv, kroz čitav roman. Katja, glavna junakinja, objašnjava Gojko Božović, započinje tajnu vezu s muškarcem koji joj se predstavlja kao vanzemaljac. Katja prihvata igru. I što više vremena provodi sa Igorom, sve joj je manje jasno da li je posredi vanzemaljac ili Zemljanin, avantura ili sudbinsko iskušenje, igra ili spasonosni izlaz uoči predstojeće apokalipse. Bikov majstorski podržava ovu dvostrukost i dvosmislenost u svom pripovedanju. Otuda utopijska priča u „Evakuatoru” ima nesumnjivu snagu uverljivosti, a utopija i stvarnost pokazuju se kao dva lica istog.

Oblikovan kao društveni roman, sa snažnim kritičkim potencijalom, „Evakuator” na upečatljiv način prikazuje tranzicione drame i napetosti savremenog ruskog društva. U svetu ovog romana ukazuje se lice korporativne kulture i potrošačke civilizacije uporedo s tragovima socijalističke epohe, koja u simboličkom i pojavnom vidu nije završena. Roman se, naglašava Božović, odigrava u savremenoj Moskvi, u vrlo konkretnim prostorima i okolnostima. Moskva je u „Evakuatoru” moderan grad, ispunjen istorijskim slojevima, dinamičan i usporen, tranzicioni grad u kojem se odigrava jedna od kulminacija modernog potrošačkog društva. U ovom romanu stvarnost se ukršta sa fantazmagorijom. To je naročito vidljivo u drugom delu romana u kojem se pripoveda o terorističkim napadima koji potresaju Moskvu.

Z. R.