Љубав с ванземаљцем

Дмитриј Љвович Биков (1967), романсијер, песник, есејиста и новинар, један од најзначајнијих и најплоднијих савремених руских писаца, аутор је чувене биографије Бориса Пастернака (2005). За ову књигу Биков је добио престижне руске књижевне награде „Национални бестселер” и „Велика књига”. Аутор је и биографија Максима Горког и Булата Окуџаве. Биков пише за новине, има емисију на радију, био је водитељ утицајног ТВ шоуа. Главни је уредник месечног књижевног магазина „Шта читати”. Најважније књиге прозе: „Оправдање” (2001), „Правопис” (2003), „Како је Путин постао председник САД: Нове руске бајке” (2005), „Евакуатор” (2005). Дмитриј Биков живи у Москви.

Издавачка кућа „Архипелаг”, у едицији „Сто словенских романа”, управо је објавила роман је„Евакуатор”, једну од најчитанијих књига у Русији. Роман је превела Љубинка Милинчић.

Питање којих пет људи ће се спасити од предстојеће апокалипсе – провлачи се, као лајтмотив, кроз читав роман. Катја, главна јунакиња, објашњава Гојко Божовић, започиње тајну везу с мушкарцем који јој се представља као ванземаљац. Катја прихвата игру. И што више времена проводи са Игором, све јој је мање јасно да ли је посреди ванземаљац или Земљанин, авантура или судбинско искушење, игра или спасоносни излаз уочи предстојеће апокалипсе. Биков мајсторски подржава ову двострукост и двосмисленост у свом приповедању. Отуда утопијска прича у „Евакуатору” има несумњиву снагу уверљивости, а утопија и стварност показују се као два лица истог.

Обликован као друштвени роман, са снажним критичким потенцијалом, „Евакуатор” на упечатљив начин приказује транзиционе драме и напетости савременог руског друштва. У свету овог романа указује се лице корпоративне културе и потрошачке цивилизације упоредо с траговима социјалистичке епохе, која у симболичком и појавном виду није завршена. Роман се, наглашава Божовић, одиграва у савременој Москви, у врло конкретним просторима и околностима. Москва је у „Евакуатору” модеран град, испуњен историјским слојевима, динамичан и успорен, транзициони град у којем се одиграва једна од кулминација модерног потрошачког друштва. У овом роману стварност се укршта са фантазмагоријом. То је нарочито видљиво у другом делу романа у којем се приповеда о терористичким нападима који потресају Москву.

З. Р.