Ново издање романа „Људи за столом”

Други по реду роман култног српског писца Срђана Ваљаревића – „Људи за столом” имаће ново издање у „Лагуни”. Подједнако иновативан и актуелан, а универзалан и оригиналан, као и његов прослављени роман „Комо”, написан је и први пут објављен 1994. године, кад је у Југославији беснео рат и када су многи млади људи емигрирали из земље трбухом за крухом бежећи од страдања и несреће. Радња се одиграва у Амстердаму и кроз разговор двојице протагониста прати тешке судбине њихових избеглих пријатеља, рођака, познаника…

Два млада човека размењују искуства свог избегличког живота поредећи живот у Амстердаму са оним у Београду, при чему је свако поглавље подељено на два дела: једно које упечатљиво и снажно, једноставним стилом и с лирским набојем, описује свакодневне тегобе и ситуације у новом и туђем окружењу и друго које у драмском маниру, без описа и додатака, даје духовит, лежеран, али често потресан и дирљив дијалог двојице младића.

Ваљаревић је овај роман писао док је боравио у Холандији: „Писање у Амстердаму ме је држало даље од очајавања што не иде онако како сам желео. Писао сам све време док сам био у Холандији. Обавио сам на крају тај посао у Народној библиотеци, стара свеска је била преписана у нову и оставио сам је у фиоци у родитељском дому, дакле, на сигурно место. После сам био слободан, могао сам да идем даље.

Понуда за објављивање текста стигла је годину дана након што је текст био сређен. Неке анегдоте сам морао да избацим. Није им било место у тој књизи. Био је то документарни рукопис, са мало, назовимо је, прозне режије, и главним ликовима, натуршчицима. Нисам имао никакве књижевне амбиције, оно што сам писао онда тамо, у Амстердаму, нисам могао, нити желео да касније изврћем, нисам желео да од тога правим причу, заплете и расплете. Није их ни било. То онда тамо било је писање тада, тог тренутка. Нисам ништа могао касније да мењам. Нико не живи онда, ни ја не живим онда и ја живим сада. Тако је било. Тако јесте. То ме је и занимало. Сада, после 35 година, о свему томе исто мислим. Све је тако било. Сада ничег од тога нема”, рекао је Ваљаревић.