Traže se krivci za evropsku krizu

Nikola Sarkozi više ne otvara usta a da se ne okomi na Španiju, konstatuju ovih dana sa negodovanjem madridski mediji.

Aktuelni predsednik Francuske, koga su već počeli da zovu „odlazeći”, krivicu za teško ekonomsko stanje u Španiji zapravo svaljuje na bivšeg španskog premijera Hosea Luisa Sapatera i njegovu vladu socijalista, a ne na sadašnji kabinet desnog centra koji zavodi rigorozne mere štednje ne obazirući se na recesiju i alarmantan rast broja nezaposlenih.

Ukoliko na čelo Francuske dođe socijalista Fransoa Oland, poruka je Sarkozija u poslednjim danima sve užarenije kampanje, „Francuska će se pretvoriti u Španiju”.

Luis Baset, španski pisac i analitičar, nije jedini koji protestuje protiv takve kampanje Sarkozija, čudeći se kako je uopšte „izračunao” da mu se isplati pokušaj da Francuze okrene protiv suseda.

„Jako neobična transformacija, pogotovo što je pre samo pet godina hvalio Sapatera i tvrdio da bi Francuska trebalo da se ugleda na Španiju i omogući povoljne kredite mladima da obezbede sebi samostalno stanovanje”, piše Baset. 

Sarkozi bi hteo da pobedi i zato zastrašuje Francuze socijalizmom, ali Evropa je mnogo više uplašena formulom Angele Merkel  i njenom razarajućom snagom na socijalnom i političkom tkivu Starog kontinenta.

Uz ekonomistu i nobelovca Pola Krugmana, ali i mnoge druge ugledne američke profesore – koji tvrde da je Evropa, nastavi li da se pridržava formule Merkel, pred „ekonomskim samoubistvom” – i čelni političari su počeli da uviđaju pogubnost rigoroznih mera.

Najnoviji nastup Romana Prodija (u dva navrata premijera Italije i predsednika Evropske komisije od 1994. do 2004) najoštrija je opomena zagovornicima modela koji ne funkcioniše.

Neophodno je da se promeni politika, tvrdi Prodi, jer ambis se ne može izbeći samo uspostavljanjem budžetskog balansa.

„Ako je Nemačka i dalje ubeđena da može sama da pravi recept za Evropu, Italija mora da se udruži sa Španijom i Francuskom kako bi se predložio drugi model”, kaže Prodi.

Prodi, sada profesor ekonomije, nije jedini koji je uznemiren zbog toga što politika rezova ne daje rezultate. Italijanski predsednik Đorđo Napolitano upozorio je nedavno predsednika vlade Marija Montija da nije dovoljno samo rečima isticati važnost rasta. „Potrebno je omogućiti da se on dogodi.“

Prodi, kao i mnogi drugi, računa na Francusku da pomogne kako bi se Nemačka primorala da izmeni zacrtana pravila.

„Nemačka je izgleda ubeđena da može da opstane i sama, kao da nije svesna da mi činimo veliki deo njenog bogatstva. Ostale članice se, umesto da izgrade zajednički front, takmiče između sebe. U tom smislu nadmetanje između Italije i Španije nanelo je štetu obema zemljama“, ističe Prodi ovih dana, tokom serije predavanja koje drži po evropskim institutima.

On upozorava da je Francuska u istom čamcu. Krah jedne mediteranske zemlje uticaće na pad drugih.

Mnogi su upravo zbog toga toliko fokusirani na ishod francuskih predsedničkih izbora. Promena koncepcije ne može se izvesti bez Pariza. Sarkozi je do sada o evrokrizi više voleo da razgovara u četiri oka sa Merkelovom. 

Evropa od Pariza očekuje da posle predsedničkih izbora 6. maja izađe sa kontrapredlogom. Tako nešto najavio je Oland, a odbacio Sarkozi.