Portret bez rama: Didije Drogba

Mnogi su ga prerano otpisali. Pričali su da je mator, da je izgubio eksplozivnost i hitrinu i čudili se Čelsijevom vlasniku Romanu Abramoviču zašto ga ne proda. Pogotovo što mu ugovor ističe 30. juna, a cena mu stalno pada.

Igrama u oba susreta s Barselonom u polufinalu Lige šampiona dokazao je da nije za staro gvožđe. Matirao je Valdesa u Londonu i doneo svom timu prednost. Neki su izračunali da je u tom duelu šest i po minuta proveo na travi simulirajući povrede. U revanšu je predstavljao stalnu opasnost za protivnika, mada se nije libio da pomogne saigračima iz odbrane da izdrže silne nalete Katalonaca. Bilo ga je svuda, bio je i desni i levi bek i štoper. Čak je skrivio i penal, koji Mesi nije iskoristio…

Didije Iv Drogba Tebili ili kraće – Didije Drogba – jedan je od najzaslužnijih što će Čelsi posle četiri godine ponovo igrati u finalu najboljeg klupskog takmičenja. Rođen je 11. marta 1978. u Abidžanu, u Obali Slonovače. Majka mu je odmah nadenula nadimak Tito, po nekadašnjem predsedniku Jugoslavije. Roditelji su ga s pet godina poslali kod strica Mišela Goba, koji je profesionalno igrao fudbal u francuskom Brestu. Nostalgija je bila jača, pa se tri godine kasnije vratio kući, a kada su otac i majka izgubili posao opet je otišao u Francusku.

Karijeru je počeo u mlađim kategorijama Levaloe, a tek u 21. godini potpisao prvi profesionalni ugovor s Le Manom. Za samo 100.000 evra prodat je Genganu 2002, u kojem je procvetao i godinu kasnije za šest miliona prešao u Marselj. Proslavio se het-trikom datim za svega 23 minuta na „Velodromu”, protiv Partizana u Ligi šampiona. Narednog leta za 37 miliona evra obreo se u Čelsiju, što je rekordan transfer za igrača iz Obale Slonovače.

U tom klubu na 374 meča dao je 157 golova i najbolji je njegov stranac-golgeter svih vremena, iako je zbog operacija prepona, povreda kolena i leđa i odlazaka na Afrički kup nacija sprečen da ostvari još bolji učinak. Sa Čelsijem je osvojio deset trofeja. Dobio je 23 individualne nagrade i priznanja. Za deset godina je sa 54 gola na 84 utakmice najbolji strelac nacionalnog tima.

Pripisuju mu ključnu ulogu u zaustavljanju građanskog rata u Obali Slonovače posle petogodišnjih sukoba 2006. Slično je bilo i u septembru 2011, mada su mu pristalice novog predsednika Alasane Uatare spalile porodičnu kuću, jer se pričalo da je njegova porodica privržena svrgnutom diktatoru Loranu Gbagbou. Bilo je i onih koji su ga predlagali za predsednika države. Magazin „Tajm” ga je 2010. zbog zalaganja u mirovnom procesu uvrstio među 100 najuticajnijih ljudi sveta.

Iako katolik, oženjen je muslimankom iz Malija Dijakite Lala, koju je upoznao u Parizu. Imaju tri sina Isaka, Žoela i Fredija. Od 24. januara 2007. ambasador je dobre volje Ujedinjenih nacija. Kroz „Didije Drogba fondaciju” donirao je 3,67 miliona evra za izgradnju bolnice u rodnom Abidžanu. U znak zahvalnosti njegov prvi klub Levaloa je u oktobru 2010. stadionu dao njegovo ime.

Đorđe Smiljanić