Retro u modi

Kakva je to magija kojom nas privlači retro i to u svim sferama dizajna, od stanovanja, rada i zabave, preko mode, do automobila? Čak i film nije odoleo! U drugoj deceniji 21. veka, totalno i planetarno umreženi u nove tehnologije, uzdišemo gledajući francuski crno-beli, nemi film „Glumac” koji je osvojio pet Oskara!

Zato i ne treba osećati krivicu kada se, umesto o dizajnu najnovijeg tipa automobila sa sajma u Ženevi, vraćamo modelu „ford T”, starom više od sto godina. Naime, model „ford T” potiče iz 1908. godine.

Kada je Henri Ford 1893. počeo ručno da pravi prvi automobil, u SAD je bilo svega četiri automobila sa pogonom na benzin. Do kraja života njegovog izumitelja-dizajnera, posle pedesetak godina, 65 odsto američkih porodica imalo je automobil.

Za epohalni razvoj automobilske industrije koju je započeo Ford, bila je zaslužna industrija koju je trasirao jedan čovek. „Ford motor kompanija” osnovana je 1903, a pet godina kasnije Henri Ford je lansirao ovaj mali automobil čija je cena bila pristupačna prosečnom kupcu. Godine 1913. Ford je usavršio pogon za montiranje i sve je bilo praćeno radikalnom standardizacijom komponenata, što je omogućilo masovniju i proizvodnju i prodaju.

Već 1915, Ford je bio u prilici da snizi cenu automobila koja je 1908. iznosila 950 dolara na samo 360 dolara, da udvostruči plate radnika i da skrati radni dan! Istovremeno je osmislio duhovitu reklamnu kampanju sa sloganom: „Možete da kupite ’ford T’ u bilo kojoj boji pod uslovom da je ona – crna”.

Za 20 godina bilo je prodato 15 miliona automobila, a model „ford T” je decenijama ostao najprodavaniji u istoriji automobilske industrije i enormno je uticao na stil života ljudi, ali i arhitekturu i urbano planiranje u SAD.

----------------------------------------------

Dobar organizator Henri Ford

Industrijalac i inženjer Henri Ford (1863–1947), bio je organizator i predsednik poznate „Ford motor kompanije” u periodu od 1903–1919. i od 1943–1945. Ova kompanija je bila jedna od najvećih svetskih trustova za proizvodnju automobila i traktora. Ford je raspolagao sopstvenim rudnicima i metalurškim preduzećima i imao je pogone u Kanadi, Velikoj Britaniji i drugim zemljama. Glavna industrijska postrojenja bila su mu u državi Mičigen (Detroit).

Ogromni učinak u proizvodnji automobila postigao je potpunom standardizacijom delova. Zatim je izdelio složeni postupak oko sastavljanja u više stotina pojedinačnih postupaka, dajući svakom radniku da obavlja samo jedan postupak i to putem uvođenja pokretne trake. Pošto je svaki radnik imao da se stara samo o jednom postupku – na primer, da zavrne četiri zavrtnja na točku – ni jedan od Fordovih radnika, koji su radili na sastavljanju automobila, nije morao da bude kvalifikovani mehaničar!