Prikrivanje zračenja

Ispostavlja se da ima i vatre i dima, jer kako drugačije objasniti da je petoro zaposlenih u „Nuklearnim objektima Srbije” (NOS) 19. aprila ozračeno i da su nadležni za to saznali tek posle šest dana, a javnost dan kasnije. Ko se usudio da prikrije nemili događaj, možemo ga slobodno nazvati udesom, čije su posledice mogle da budu kudikamo pogubnije?

Nakon oglašavanja direktorke dr Mirjane Radenković u subotu, jasno je da rukovodstvo NOS-a nije imalo dozvolu da išta radi u reaktoru RA koji je odavno van upotrebe. Niti je iko uputio takav zahtev. Zašto je, dakle, postupilo na svoju ruku?

Iz pisma upućenog 25. aprila Ivici Dačiću, zameniku predsednika vlade i ministru unutrašnjih poslova, očevidno je da su dnevne doze kojima je petoro ljudi rečenog dana izloženo bile prekoračene. Nigde se ne pominje da su smrtonosne. Ali su za ta dva minuta premašile iznose mesečnih ili godišnjih!

I to bez dozvole Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost, koju niko od čelnika NOS-a nije ni zatražio. Niti je iko pomenutu ustanovu kasnije izvestio šta se 19. aprila, uopšte, dogodilo.

U odgovoru „Politici” čelnici NOS-a su tvrdili da su naučnici ozračeni koliko i putnici na interkontinentalnom letu.

U avionu, na oko 10.000-12.000 metara visine, putnici prime tri do pet mikrosiverta na sat, što do Njujorka dostigne 30 do 50 mikrosiverta. Isto važi za pilote, stjuardese i ostalo osoblje. Za putnike je to, međutim, zanemarljivo u poređenju s prirodnim zračenjem, jer se otiskuju na takva putovanja dva-tri puta godišnje.

Ali za posadu nije: smatra da je profesionalno izložena opasnostima, zbog čega se češće podvrgava lekarskim pregledima i ograničava joj se vreme boravljenja u vazduhu.

Šta bi bilo da se, nesrećnim slučajem, zaglavila dizalica koja je podizala šipku iz reaktorskog bazena ili da ona je ispala?

Prema tumačenju stručnjaka koji, za sada, nisu voljni da govore pod svojim imenom i prezimenom, u blizini pomenute cevi jačina doze prelazila je jedan sivert na sat, što se može smatrati smrtonosnim ozračivanjem nakon četiri-pet sati!

Svi koji su učestvovali u poslu bez odobrenja ovlašćenog tela (Agencije za zračenje) primili su više od, po planu dopuštenih, 20 mikrosiverta – 40 do 100 mikrosiverta. Ni to nije sve: iako su vrednosti prekoračene, rečeno im je, prema našim saznanjima, da merenje ponove. Uprkos izričitoj zabrani u izdatom radnom nalogu!

U izveštaju rukovodioca merenja, nakon svega, piše: „Zaključeno je da više ne treba tako raditi.”

I dalje se taji ko su ozračeni, iako smo jednome saznali ime i prezime. Pitali smo ga da li bi govorio za novine, što je on, kao zapeta puška, odbio.

Nevolja je u tome što se unapred znalo da se započinje posao na izvoru zračenja koji može da izazove teške posledice. Za takve radnje mora se prethodno uraditi analiza mogućih akcidenata i opisati mere za brzo delovanje, ukoliko nešto naopako krene.