Neradni dan, usred radne nedelje

Miris pečenog mesa puni nozdrve. Nejaki vetar nemoćan je da rastera ujedinjeni dim stotina roštilja raspaljenih u slavu Međunarodnog praznika rada. Dok cvrče ćevapi, kobasice, krmenadle, pljeskavice, batačići... dimna zavesa podno krošnji u šumi Košutnjaka nikome ne smeta. Malo ko je došao zbog svežeg vazduha, mada mnogi uzdišu između zalogaja – od miline ili prejedanja. Pre i posle jela izležavanje je rekreativna disciplina dana. Oni koji u dremanju u pod razgranatim krošnjama nisu najuspešniji nadmeću se u dobacivanju frizbijem, badmintonu, jurcanju za loptom, ili samo uživaju šetajući uzbrdo i nizbrdo stazama kojima je izletište ispresecano. Na svakom travnatom tepihu na čistini opkoljenoj gušće zbijenim stablima nikli su ljubičasti, plavi, beli, zeleni, sivi, žuti... – šatori! Noć ili dve pred uranak podigli su ih uglavnom mlađi kamperi u ekipama po dvadeset i trideset drugara manje ili više iskusnih u kampovanju, ispijanju piva i vina. Borbi za očuvanje životne sredine nisu baš vični, sudeći po rasutim kesama, konzervama, kartonima, plastičnim čašama, staklenim flašama...

To je slika gradske oaze u kojoj je hiljade Beograđana, privremenih stanara i gostiju prestonice proslavilo Prvi maj, neradni dan usred radne nedelje.

Druženjem u prirodi za prvomajske praznike, porodice Ninković i Lazović, kažu, obnavljaju tradiciju. Dok su bili deca, roditelji su ih svake godine ovamo dovodili, sada su oni doveli svoje mališane na uranak.

– Zbog ispitnog roka smo u Košutnjaku, inače, ko zna gde bismo bili. Devojke prave salatu, muški peku ćevape, žeđ gasimo pivom, odmaramo se u prirodi i dok god bude bilo hrane, pića i dobrog raspoloženja ne planiramo odlazak iz šume... – jedno drugom u reč uleću dve Milice, Ana, Nemanja, Milan, Marko i Bane, studenti farmacije, prava i biologije, rodom iz Prokuplja, Pirota, Paraćina i Crne Gore.

Da se dodeljivala titula najoriginalniji roštiljdžija, u najuži izbor za priznanje sigurno bi ušao dosetljivi majstor za meso i krompir na žaru kojem je osnovna alatka za raspirivanje vatre bila registarska tablica. Čini se bilo mu je lakše da je skine sa automobila nego da u šumi krcatoj izletnicima nađe čitave novine.

A da je „alternativna ishrana” moguća i za 1. maj, svojom trpezom dokazala je porodica Cicović. Vatra jeste gorela i pred njihovim šatrom, ali na njoj nije cvrčalo meso, već se krčkao – gulaš u kotliću.

M. Simić-Miladinović

-----------------------------------------------------------

Kakve tu nekad behu igranke

Vremešni bračni par šćućurio se u hladovini – Nadežda i Jovan Čiprović posmatrali su kako se omladina provodi, delili flašu piva i osmehivali se jedno drugom.

– Stigli smo u Košutnjak ranom zorom, sa Novog Beograda. Autobusom, jer suprug ima 86 godina i ne vozi više, a meni je, evo, 81. godina. Od 1952. kad smo se uzeli svake godine praznik rada provodimo u prirodi. Inače smo iskusni kamperi. Imali smo i svoju prikolicu. Stižu nas godine, ne smemo više da sedimo na travi, ali tu su hoklice, nismo raspalili roštilj, ali sam spremila faširane šnicle i ispekla žu-žu kod kuće. Popili smo po rakijicu pre jela, sad gustiramo pivo i sećamo se kakve su se nekad na Košutnjaku za Prvi maj organizovale igranke, bila je postavljena i bina gde su nastupali folklorni ansambli i pevači... – ispričala je Nadežda. 

-----------------------------------------------------------

Zalud su na Adi spasioci duvali u pištaljke

Gužva na šetalištu i još veća u debeloj hladovini obeležili su prvomajski piknik na Adi Ciganliji. Mnogi su uranili zbog roštiljanja na „beogradskom moru”, a nije malo onih koji su posle ručka poranili – sa kupanjem u jezeru!

Uzalud duvaju spasioci u pištaljke, opominju da se iz vode izađe, podsećaju da ima još najmanje mesec i po do početka kupališne sezone... Neposlušni kupači pridržavaju se upozorenja da je plivanje još zabranjeno, ali neće da izađu na obalu, brčkaju se u plićaku.

– Hladna je samo na prvi dodir, dok se ne uđe uvodu, a onda uopšte nije. Čak je lekovita, leči od vrućine – dobacuju kupači.

– Temperatura vode je sada najbolja za plivanje, oko 18 stepeni celzijusovih, savršena za trening. Više prija u proleće nego leti kad se zbog vrućina pretvori u baru, ali brane nam i mi ih slušamo... – komentarisali su mokri do gole kože iznova hitajući u jezero.