Najomiljenije sitno voće

Jagode (Fragaria vesca) spadaju među najomiljenije sitno voće, a njihova pojava na trpezi znak je da je proleće stiglo. Mogu da se nabave i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula, kada su najukusnije. Možete ih jesti kao svež plod ili kao prerađevinu (džem, marmelada, slatko, kompot, sirup, osvežavajući napici, sladoled, žele).

U svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, različitih po veličini. Sve imaju jarkocrvenu boju sa sitnim semenkama koje se nalaze po površini. Plodovi jagode imaju blago izdužen oblik. Jagode su kultivisano voće, ali postoje i divlje. One su znatno sitnije od domaćih i imaju drugačiji, ali intenzivan ukus i miris.

Jagode su, posebno divlje, veoma aromatične, imaju slatkast ukus i veoma su sočne. Siromašne su kalorijama, jer 100 grama jagoda daje samo 27 kalorija. Pored vode, jagode sadrže i 6,2 odsto ugljenih hidrata, 0,6 odsto belančevina, dok masti nemaju. Pored toga, jagode sadrže i jedan procenat slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabučna, salicilna) i flavonoide.
Bogate su mineralima: kalijumom, kalcijumom, gvožđem i fosforom i manganom.

Ovaj poslednji povoljno utiče na celokupni metabolizam, hrani nerve i mozak, pogodan je za kosti i krv i podstiče libido. Od vitamina jagoda sadrži karoten, vitamine grupe Be, vitamin Ce (oko 64 mg) i vitamin E, tanin, triterpen, pentozan i etarsko ulje. Preporučuju se dijabetičarima i imaju brojna lekovita svojstva. Neutrališu otrove u telu, pomažu kod tegoba jetre, srčanih i reumatskih oboljenja. Jagode sa mlekom treba da jedu oboleli od akutnog i hroničnog reumatizma i gihta. Popravljaju krvnu sliku, snižavaju krvni pritisak, smiruju živce, pomažu rastvaranju mokraćne kiseline u krvi. Odlične su u borbi protiv kamenca u žučnoj kesi i bubrezima. Vitamin Ce znatno jača imunološki sistem i pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe.

Mogu biti i alergene, jer pojedine osobe (uglavnom deca ali i starije osobe) nisu tolerantne na njih.

Jasna Anđelković, nutricionista, www.nadijeti.info

Bitna higijena

Treba ih oprati pod mlazom vode neposredno pre jela, jer se na taj način čuvaju sastojci. Kada se konzumiraju sveže uvek je potrebno da budu oprane i očišćene. To je važno jer se u toku uzgajanja tretiraju određenim preparatima. Mogu da se služe sa šećerom, limunovim sokom, jogurtom ili slatkom pavlakom. Odličio se „slažu” sa šlagom, crnom i belom čokoladom. Ako ih poželite u jesen ili zimu, potražite ih u najbližem zamrzivaču, ali po otapanju gube čvrstoću.