Plamen i drevne tradicije olimpizma

BEOGRAD – Zvaničnici Međunarodnog olimpijskog komiteta i devojke obučene u antičku helensku nošnju danas su u Olimpiji, na Peloponezu, u Grčkoj upalili olimpijski plamen, a krajnje odredište baklje biće domaćin 30. modernih letnjih Olimpijskih igara, London, od 27. jula do 12. avgusta.

U drevnoj tradiciji olimpizma - koju određuje i paljenje plamena i nošenje baklje do mesta gde se takmiče najbolji sportsisti, smatra se da je sve započelo 776. godine pre nove ere, kada su održane prve grčke antičke igre.

Neki istoričari tvrde, međutim, da su se slična takmičenja održavala još od 13. veka pre nove ere.

U početku je na tim igrama održavana samo trka na jedan stadij, a kasnije se program širio, pa su se stari Grci takmičili i na deonicama od dva i 24 stadija, u pankratonu (kombinacija boksa i rvanja), klasičnom rvanju, petoboju, pesničenju i ostalim disciplinama.

Manifestacija je poprimila takav značaj da su u antičko vreme periode Olimpijada (četiri godine) primenjivali kao jedan od metoda za obračunavanje vremena, što se delimično nastavilo i kroz srednji vek.

Olimpijada je četvorogodišnji period između dveju olimpijskih igara. Kraj jednih igara označavao je početak nove Olimpijade koji je trajao do početka narednih igara.

Na Igrama u antičkoj Grčkoj mogli su da učestvuju samo Grci, ženama takmičenje nije bio dozvoljeno, a sportisti su se od 720. godine pre nove ere nadmetali potpuno goli.

Ideju o oživljavanju modernog olimpizma pokrenuo je francuski baron Pjer de Kuberten, posle poraza svoje zemlje u francusko-pruskom ratu 1870-1871. godine.

On se zalagao za zajedništvo među narodima i nadmetanje mladih ljudi na sportskom, a ne bojnom polju, što je počeo da se realizuje 1894. godine, kada je na kongresu održanom na Univerzitetu Sorbona u Parizu formiran Međunarodni olimpijski komitet.

To telo je dobilo zadatak da organizuje Igre u Atini, a za njegovog predsednika izabran je Grk Demetrius Vikelas.

Na Prvim Olimpijskim igrama modernog doba u Atini 1896. učestvovali su sportisti iz samo 15 zemalja, što je, ipak, predstavljalo solidnu osnovu za razvijanje značajnog međunarodnog sportskog pokreta.

Jedan od uspešnijih takmičara bio je Momčilo Tapavica, Srbin iz Vojvodine, koji se takmičio za reprezentaciju Ugarske, osvajač bronzane medalje u tenisu. On je uspešan bio i u dizanju tegova, gde je sa još trojicom takmičara podelio treće mesto, ali je samo jednom od njih trojice pripala bronzana medalja.

U loži sa uglednim zvanicama nalazio se tada i srpski kralj Aleksandar Obrenović, kako su mediji zabeležili, jedina krunisana glava osim pripadnika Grčke vladarske porodice, koja je prisutvovala tom skupu.

Međunarodni olimpijski komitet, po završetku manifestacije, odlučio je, uprkos velikom protivljenju Grka, da se sledeće igre održavaju u drugim zemljama i to je bio jedan od ključnih razloga što je ta manifestacija brzo stekla ogromnu popularnost širom sveta.

Srpski olimpijski klub, kako je glasilo početno zvanično ime, osnovao je 1910. godine svestrani sportista, potonji general Svetomir Đukić (1882-1960), a on je docnije bio i među osnivačima Jugoslovenskog olimpijskog komiteta.

U njegovu čast biće uskoro imenovan jedan sportski objekat u Beogradu. Na prostoru Vojne akademije u naselju Banjica izgradiće se dvorana koja će nositi ime „general Svetomir Đukić”.

Vremenom Olimpijske igre prolazile su kroz razne faze i različita iskušenja. Igre u Parizu 1900. i Sent Luisu 1904. bile su u senci velikih svetskih izložbi koje su organizovane u tim gradovima i trajale su skoro po pet meseci.

London, koji je ove godine treći put domaćin Olimpijskih igara, prvi put je to bio 1904. godine, a igre su trajale čak šest meseci.

Glavni britanski grad bio je domaćin olimpijcima i 1948. godine, trebalo je da se, prema odluci iz 1939. igre 1944. održe u Londonu, ali je to odloženo zbog rata.

Program igara je ograničen na 15 dana, odnosno pola meseca, od Los Anđelesa 1932. godine.

Od 1924. godine održavaju se i Zimskle olimpijske igre. Prve su održane u Šamoniju u Francuskoj. Jedne od uspešnijih zimskih olimpijskih igara, organizovala je Jugoslavija, odnosno Sarajevo 1984. godine.

U istoriji olimpizma bilo je i teških trenutaka. Tako je Olimpijske igre 1936. u Berlinu, zloupotrebio je Adolf Hitler, koji je pokušao da ih iskoristi za afirmaciju nacional socijalizma.

Najtragičniji događaj zbio se 1972. na igrama u Minhenu, kada su palestinski teroristi, predstavnici organizacije poznate kao „Crni septembar”, ubili 11 Izrealaca, a ukupno je bio 17 mrtvih.