Dva jubileja velikog umetnika

Bard srpske muzike Predrag Cune Gojković juče je u Kamenoj sali Radio Beograda primio Plaketu povodom pola veka od zlatne ploče za izdanje PGP RTS-a.

– U ovoj Kamenoj sali proveo sam skoro ceo svoj pevački vek – rekao je poznati umetnik, pola veka nakon što je snimio, kako to već biva, sasvim slučajno, zlatnu ploču u tiražu od 50.000 primeraka, što je za ondašnje vreme bila prekretnica u narodnoj muzici.

Reč je, naravno, o pesmi koja je nadživela vreme i ostala prepoznatljiva po Cunetu, a Cune Gojković po njoj – pesmi „Kafu mi, draga, ispeci”, koju su tokom jučerašnje svečanosti, po ko zna koji put, mogli da čuju i prisutni novinari, urednici PGP RTS-a i prijatelji poznatog umetnika koji se, kako je rekao, upravo te 1962. godine voljom publike opredelio da sačuva tradiciju dobre izvorne pesme.

Sve je krenulo 8. marta kada je Đorđe Karaklajić predložio da zabavni pevači otpevaju nešto iz narodnog repertoara i obratno, da se narodni pevači „otisnu” u vode zabavne muzike. Cune Gojković je tada bio pevač zabavne muzike i počeo je da snima četiri izvorne pesme.

– Usred snimanja uleteo je jedan od starijih kolega, Sulejman Rakić, i pitao me zašto ne snimam „Kafu mi, draga, ispeci”. I da li je znam. Odgovorio sam da znam tu pesmu, jer me je naučila Nada Mamula. Prvi tiraž, bez „Kafe”, jer je ona bila rezervna, dostigao je tri hiljade primeraka, a onda se jedna pesma pokvarila i uneta je ova pesma. Već u maju mesecu ona se vrtela širom ondašnje Jugoslavije, ali i u okruženju, a o rasejanju i da ne govorim – ispričao je Cune Gojković, kojem je Plaketu dodelio Dragan Ilić Ilke, odgovorni urednik PGP-a.

Gojković je rekao kako Ilić sigurno ni sanjao nije kada je bio mali da će mnogo godina kasnije, kao urednik, dodeliti ovo priznanje jednom „metuzalemu” koji je 1962. godine u stanu njegovih roditelja pevao upravo pesmu koja je dostigla zlatni tiraž.

Ne bez ponosa, Predrag Cune Gojković skromno je izjavio da slavi još jedan jubilej ove godine – 50 godina braka.

S. Č.