Два јубилеја великог уметника

Бард српске музике Предраг Цуне Гојковић јуче је у Каменој сали Радио Београда примио Плакету поводом пола века од златне плоче за издање ПГП РТС-а.

– У овој Каменој сали провео сам скоро цео свој певачки век – рекао је познати уметник, пола века након што је снимио, како то већ бива, сасвим случајно, златну плочу у тиражу од 50.000 примерака, што је за ондашње време била прекретница у народној музици.

Реч је, наравно, о песми која је надживела време и остала препознатљива по Цунету, а Цуне Гојковић по њој – песми „Кафу ми, драга, испеци”, коју су током јучерашње свечаности, по ко зна који пут, могли да чују и присутни новинари, уредници ПГП РТС-а и пријатељи познатог уметника који се, како је рекао, управо те 1962. године вољом публике определио да сачува традицију добре изворне песме.

Све је кренуло 8. марта када је Ђорђе Караклајић предложио да забавни певачи отпевају нешто из народног репертоара и обратно, да се народни певачи „отисну” у воде забавне музике. Цуне Гојковић је тада био певач забавне музике и почео је да снима четири изворне песме.

– Усред снимања улетео је један од старијих колега, Сулејман Ракић, и питао ме зашто не снимам „Кафу ми, драга, испеци”. И да ли је знам. Одговорио сам да знам ту песму, јер ме је научила Нада Мамула. Први тираж, без „Кафе”, јер је она била резервна, достигао је три хиљаде примерака, а онда се једна песма покварила и унета је ова песма. Већ у мају месецу она се вртела широм ондашње Југославије, али и у окружењу, а о расејању и да не говорим – испричао је Цуне Гојковић, којем је Плакету доделио Драган Илић Илке, одговорни уредник ПГП-а.

Гојковић је рекао како Илић сигурно ни сањао није када је био мали да ће много година касније, као уредник, доделити ово признање једном „метузалему” који је 1962. године у стану његових родитеља певао управо песму која је достигла златни тираж.

Не без поноса, Предраг Цуне Гојковић скромно је изјавио да слави још један јубилеј ове године – 50 година брака.

С. Ч.