Obama podržao gej brakove

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U potezu koji se ocenjuje kao „proračunati rizik”, Barak Obama je promenio svoj stav i javno podržao istopolne brakove, kao prvi američki predsednik koji se otvoreno izjasnio o ovom kontroverznom pitanju.

Umesto obraćanja naciji, Obama je odabrao da ovo saopšti u TV intervjuu, i njegovo izjašnjavanje o ovome, u delikatnom momentu, šest meseci pre izbora koji će prema svim predviđanjima biti veoma tesni, na neki način je iznuđeno, pošto su se u prilog gej brakova pre toga izjasnili neki članovi njegove vlade, pa i sam potpredsednik Džo Bajden.

O ovom „poslednjem preostalom pitanju ljudskih prava”, ovde se vodi višegodišnja debata koja je podelila Ameriku, mada je poslednjih godina primetna promena u prilog ravnopravnosti takozvane LGBT populacije. Istraživanja javnog mnjenja sada pokazuju da je već oko polovina Amerikanaca „za”, što je upadljiva promena, s obzirom na to da se ovome samo do pre nekoliko godina protivila velika većina.

Obamino izjašnjavanje, koje je sam opisao kao „evoluciju” (dosad je podržavao samo „građanske unije”, istopolna domaćinstva), u delu medija je ocenjeno i kao „poklon Romniju”, sasvim sigurnom, mada ne još i zvaničnom Obaminom rivalu na izborima u novembru, koji je požurio da odmah ponovi svoje protivljenje, obrazlažući ga uverenjem da brak mogu da zasnuju samo muškarac i žena.

Iako politički riskantan, Obamin potez je samo simboličan, pošto ne namerava da to ozakoni. Čak i kad bi tako nešto želeo, šanse da to izglasa Kongres, u kojem republikanci imaju većinu u Predstavničkom domu i dovoljno glasova za blokadu Senata, samo su teoretske. Na snazi zato ostaje Zakon o odbrani braka, koji je, takođe usred kampanje za reizbor, pre 16 godina isposlovao Bil Klinton, takođe predsednik iz redova demokrata. Taj zakon brak definiše isključivo kao zajednicu muškarca i žene.

Kao predsednički kandidat 2008, Obama je bio protiv istopolnih brakova. Analize njegove sadašnje političke računice pokazuju da bi na ovaj način mogao da učvrsti svoju popularnost među mlađim biračima, koji u ubedljivoj većini ovo podržavaju.

Obama je promenu svog stava saopštio samo dan pošto je u državi Severna Karolina na referendumu izglasana zabrana sklapanja brakova između homoseksualaca (ova reč se ovde inače ne koristi, kao „politički nekorektna”). Statutarne ili ustavne zabrane ove vrste postoje inače u 42 države, dok ih je legalizovalo samo šest, uključujući tu i prestonicu koja ima status distrikta, posebne administrativne jedinice koju nadgleda Kongres.

Svoj preokret predsednik je ovoga puta obrazložio i hrišćanskim načelom („postupaj prema drugima onako kako bi želeo da drugi postupaju prema tebi”), ali i uticajem svojih ćerki, koje imaju prijatelje iz gej porodica i koje „ne vide zašto bi one bile neravnopravne”.

„Njujork tajms” u svom uvodniku naglašava da je „za proširenje građanskih prava u ovoj zemlji uvek bio neophodan jak lider”, dok u svojoj analizi zaključuje da je Obama povukao „rizičan, ali neizbežan potez”, prilagođavajući se „menjajućim silama istorije”.