Pomirenje Fataha i Hamasa

Od našeg stalnog dopisnika
Kairo, 9. februara – Pregovori u Meki, o osnivanju palestinske vlade nacionalnog jedinstva, koje su nekoliko dana vodili predsednik Mahmud Abas (Fatah) na jednoj, sa premijerom Ismailom Hanijeom i Haledom Mašalom (Hamas), na drugoj strani – a sve to pod budnim okom domaćina na saudijskom dvoru – završeni su uspešno.

Pristalice Fataha i Hamasa na palestinskim teritorijama ovaj dogovor dočekale su bučno, uz veselje i vatromet. Radost se, kao Feniks iz pepela, podiže nad višemesečnom tugom, zbog međusobnog ubijanja boraca dva najjača i najvažnija pokreta u Palestini. Malo je ko verovao da će Palestinci, koji su već bili na rubu građanskog rata, smognuti snage da naprave ovaj teški politički kompromis.

Saopštenje iz Meke ima dodatnu težinu. Jedan mladi Palestinac izjavio je pred TV kamerama da bi dogovor morao biti ispoštovan već i zbog same činjenice da je sklopljen na svetoj muslimanskoj zemlji.

Glavne tačke sporazuma, u najkraćem su: premijer ostaje Hanije, dok će vodeće resore unutrašnjih poslova, finansija i spoljnih poslova  preuzeti takozvani nezavisni političari. Prema prvim izveštajima, Hamasu će pripasti devet, a Fatahu šest ministarskih kabineta. U vladu nacionalnog jedinstva ući će i sasvim male, minorne stranke. Ima ih četiri. Svaka dobija po jedno ministarstvo.

Palestinci se, dakle, nadaju da će borbe ovim preokretom prestati. U njima je od septembra prošle godine ubijeno 90 boraca Hamasa i Fataha. Najžešći okršaji zabeleženi su u Gazi. U Gazi se zato, sada, najvatrenije i proslavlja. Tamo je trenutno sve u znaku optimizma i vere u bolju budućnost.

Pojedini egipatski analitičari izrazili su, međutim, odmah i dozu skepticizma. Njihov oprez ne dovodi u pitanje veličinu sporazuma iz Meke. To nikako. Ono što njih brine jesu prve izjave koje dolaze iz Jerusalima i Vašingtona. Predstavnica izraelske vlade Miri Eisin je ovde citirana kako uslovi za odmrzavanje jednogodišnje međunarodne ekonomske blokade (nad Palestinom) nisu stvoreni Deklaracijom iz Meke. U tom dokumentu, naglašava Eisin, nema decidnog priznavanja Izraela.

Potpuna finansijska i ekonomska blokada uvedena je kao rezultat izborne pobede Hamasa, januara prošle godine, i formiranja Hamasove vlade, prošloga marta.

Hamas je, naime, sada uspeo da odbaci pritiske sa strane, da se u pomenuti dokument unese stavka kojom će pravo na postojanje jevrejske države biti stavljeno crno na belo. Izrael, a u sličnom tonu i SAD, traže da nova palestinska vlada ispuni tri uslova. Prvi je priznavanje Izraela. Drugi je prihvatanje svih prethodno sklopljenih sporazuma, a treći – odbacivanje terora i nasilja.

Pada u oči da je Stejt department zahvalio saudijskom kralju Abdulahu što je isposredovao sporazum, ali u izjavi predstavnika u sedištu američke diplomatije nema ni reči o tome da li Amerika pozdravlja Deklaraciju iz Meke.

Sve u svemu, posmatrači imaju razloga da veruju da je najteže prebrođeno, ali da teškoće i neizvesnosti i te kako ostaju. Pojedini ugledni kairski listovi, kao "Al Ahram vikli", na primer, sugerišu da ishod u Meki ne odgovara Izraelu ni Americi, jer im je bilo lakše da posmatraju kako se Palestinci međusobno ubijaju, odnosno što su, konkretno, borci Fataha, kako se ističe, "obavljali posao umesto, i za račun, Izraela".

Potpis na dogovor o novoj vladi stavili su Abas i Mešal, koji živi u egzilu u Damasku, ali se, svejedno, smatra jednom od najuticajnijih ličnosti u Hamasu, bez čije saglasnosti nijedan sporazum ne bi vredeo ni 24 sata. Posle ceremonije potpisivanja, Abas je pozvao novu vladu da "poštuje ranije sporazume potpisane između Palestinaca i Izraela". Mešal je rekao da međunarodna zajednica "mora poštovati sporazum iz Meke, prihvatiti našu palestinsku realnost i njome se ozbiljno pozabaviti".