Anatomija krize i socijalne nepravde

Specijalno za Poliitku

Beč – Poznati pozorišni i muzički festival „Viner festvohen” otvoren je ispred Gradske kuće (pred oko 40.000 gledalaca) koncertom sedam finalista sa takmičenja „Eurovisionyoungmusicians”, u pratnji orkestra radio-televizije ORF i pod dirigentskom palicom Kornelijusa Majstera. Već četvrti put, u ritmu od dve godine, festival se otvara proglašenjem finalista takmičenja. Kao pobednik je sa bine sišao norveški violista Ejvind Holsmark Ringstad (17).

Ovogodišnji festival nudi trideset i šest produkcija iz dvadeset i četiri zemlje, od kojih će deset doživeti svetsku i dve evropsku premijeru. Još deset produkcija je nastalo po narudžbi festivala, a na repertoaru se nalaze i dve operske premijere – „Travijata” kojom se nastavlja festivalska Verdi trilogija u režiji Debore Vorner i najnovije delo italijanskog kompozitora Luke Frančeskonija –„Kvartet” – u inscenaciji Aleksa Olea, jednog od koosnivača katalanske pozorišne trupe „Lafuradelbaus”.

Operski i koncertni program „Viner festvohen” je u znaku poznatog pijaniste i dirigenta Danijela Barenbojma koji će dirigovati čak deset koncerata klasične muzike i jednu operu.

Tema ovogodišnjeg pozorišnog programa je, prema rečima art direktorke Stefani Karp „Anatomija krize”, kritika segregacije, političkih i socijalnih nepravdi. Najjače zastupljene političke teme dolaze iz produkcija latinoameričkih zemalja. U svojoj performativnoj drami „Melanholija i manifestacije”, argentinska rediteljka Lola Arijas postavlja pitanje u kojoj je meri jedna psihička bolest posledica traumatičnih političkih događaja. Arijas se bavi bolešću svoje majke čiji se pad u depresiju 1976. poklapa sa pučem u Argentini kojim je vojna hunta, takozvani Nacionalni reorganizacioni proces, preuzela vlast. Sa nestrpljenjem se iščekuje i premijera plesnog performansa „Otvoren/a za sve” argentinske koreografkinje Konstance Makras, koja sa svojom trupom Dorki Park crpi inspiraciju iz kultura širom sveta. Komad je naslovljen prema iskustvu koje je doživela tragajući za talentovanim romskim izvođačima u Mađarskoj, Češkoj Republici i Slovačkoj. Na kastingu u Budimpešti, predstavilo joj se nekoliko mladih ljudi upravo tim rečima, iz navike da ih odbijaju za angažmane ukoliko ne plasiraju klišee vezane za svoju kulturu. U intervjuu austrijskom dnevnom listu „Standard”, Makras je izjavila kako su Romi ili tretirani kao žrtve u „političkom teatru” ili su površno idealizovani kroz elemente svoga folklornog nasleđa, plesa i pesme, zbog čega misle da se jedino kroz potvrdu takvih klišea mogu prodati.

Najveće uzbuđenje vlada oko gostovanja Kejt Blančet koja će na sceni Hale E u muzejskom kvartu, u jedanaest termina, sa članovima SydneyTheatreCompany igrati u drami „Veliki i mali” Boto Štrausa. Blančet nastupa u ulozi Lote-Kote iz Sarbrikena, žene koja se neverovatnom snagom, upornošću i optimizmom, bori protiv naglog pada na socijalnoj lestvici. Tekst je na engleski preveo i za komad adaptirao Martin Krimp, za koga se tvrdi da je od povremeno suvoparnog originala, uspeo da stvori dinamičan materijal. Premijera drame „Veliki i mali” je ispraćena izvanrednim kritikama u štampi. Kejt Blančet je istovremeno, u saradnji sa „Vijenalom” koji ove godine slavi svoju pedesetogodišnjicu, posvećena retrospektiva u bečkom bioskopu Gartenbau.

Među najviše najavljivanim premijerama nalazi se i pozorišni komad „Lepi dani iz Aranhueza” Petera Handkea u režiji Lika Bondija.