Анатомија кризе и социјалне неправде

Специјално за Полиитку

Беч – Познати позоришни и музички фестивал „Винер фествохен” отворен је испред Градске куће (пред око 40.000 гледалаца) концертом седам финалиста са такмичења „Eurovisionyoungmusicians”, у пратњи оркестра радио-телевизије ОРФ и под диригентском палицом Корнелијуса Мајстера. Већ четврти пут, у ритму од две године, фестивал се отвара проглашењем финалиста такмичења. Као победник је са бине сишао норвешки виолиста Ејвинд Холсмарк Рингстад (17).

Овогодишњи фестивал нуди тридесет и шест продукција из двадесет и четири земље, од којих ће десет доживети светску и две европску премијеру. Још десет продукција је настало по наруџби фестивала, а на репертоару се налазе и две оперске премијере – „Травијата” којом се наставља фестивалска Верди трилогија у режији Деборе Ворнер и најновије дело италијанског композитора Луке Франческонија –„Квартет” – у инсценацији Алекса Олеа, једног од кооснивача каталанске позоришне трупе „Lafuradelbaus”.

Оперски и концертни програм „Винер фествохен” је у знаку познатог пијанисте и диригента Данијела Баренбојма који ће дириговати чак десет концерата класичне музике и једну оперу.

Тема овогодишњег позоришног програма је, према речима арт директорке Стефани Карп „Анатомија кризе”, критика сегрегације, политичких и социјалних неправди. Најјаче заступљене политичке теме долазе из продукција латиноамеричких земаља. У својој перформативној драми „Меланхолија и манифестације”, аргентинска редитељка Лола Аријас поставља питање у којој је мери једна психичка болест последица трауматичних политичких догађаја. Аријас се бави болешћу своје мајке чији се пад у депресију 1976. поклапа са пучем у Аргентини којим је војна хунта, такозвани Национални реорганизациони процес, преузела власт. Са нестрпљењем се ишчекује и премијера плесног перформанса „Отворен/а за све” аргентинске кореографкиње Констанце Макрас, која са својом трупом Дорки Парк црпи инспирацију из култура широм света. Комад је насловљен према искуству које је доживела трагајући за талентованим ромским извођачима у Мађарској, Чешкој Републици и Словачкој. На кастингу у Будимпешти, представило јој се неколико младих људи управо тим речима, из навике да их одбијају за ангажмане уколико не пласирају клишее везане за своју културу. У интервјуу аустријском дневном листу „Стандард”, Макрас је изјавила како су Роми или третирани као жртве у „политичком театру” или су површно идеализовани кроз елементе свога фолклорног наслеђа, плеса и песме, због чега мисле да се једино кроз потврду таквих клишеа могу продати.

Највеће узбуђење влада око гостовања Кејт Бланчет која ће на сцени Хале Е у музејском кварту, у једанаест термина, са члановима SydneyTheatreCompany играти у драми „Велики и мали” Бото Штрауса. Бланчет наступа у улози Лоте-Коте из Сарбрикена, жене која се невероватном снагом, упорношћу и оптимизмом, бори против наглог пада на социјалној лествици. Текст је на енглески превео и за комад адаптирао Мартин Кримп, за кога се тврди да је од повремено сувопарног оригинала, успео да створи динамичан материјал. Премијера драме „Велики и мали” је испраћена изванредним критикама у штампи. Кејт Бланчет је истовремено, у сарадњи са „Вијеналом” који ове године слави своју педесетогодишњицу, посвећена ретроспектива у бечком биоскопу Гартенбау.

Међу највише најављиваним премијерама налази се и позоришни комад „Лепи дани из Аранхуеза” Петера Хандкеа у режији Лика Бондија.