Srbija ne traži Šandora Kepira

Srpsko ministarstvo pravde propustiće priliku da od Mađarske traži izručenje Šandora Kepira (93), ratnog zločinca odgovornog za smrt 1.246 Srba, Jevreja i Roma tokom zloglasne "novosadske racije" 1942. godine. Kako je protiv njega u Mađarskoj već počela istraga, Ministarstvo pravde će uskoro mađarskim kolegama dostaviti svu raspoloživu dokumentaciju o ovom slučaju.
– Kontakti sa Centrom "Simon Vizental" i kolegama iz Mađarske u vezi sa slučajem "Kepiro" traju od prošle godine. Konsultovali smo Tužilaštvo za ratne zločine, koje smatra da ne bi bilo celishodno pokretanje postupka pred domaćim sudovima, jer je odgovarajući postupak već pokrenut pred mađarskim pravosuđem – rekla je Tanja Dojčinović, portparol Ministarstva pravde.

Mađarsko ministarstvo pravde inače tvrdi da dve presude koje su protiv Kepira donete 1944. i 1946. godine, po kojima je zbog masovnog ubistva građana Novog Sada osuđen na ukupno 24 godine zatvora, ne mogu da budu izvršene, te da je protiv njega potrebno sprovesti novu istragu, koja bi mogla da potraje godinama.

Kepiro danas živi u Budimpešti u Ulici Lea Frankela 78, na samoj obali Dunava, preko puta jevrejske sinagoge. Presude protiv njega su misteriozno nestale iz mađarskih arhiva, a grupa istoričara ga je čak pozvala da 14. februara govori na konferenciji koju organizuje Ministarstvo pravde, posvećenoj istoriji mađarske žandarmerije, gde je čak najavio i temu "Kako sam postao ratni zločinac".

Šandora Kepira je 30. septembra prošle godine locirao Efraim Zurof, direktor kancelarije Centra "Simon Vizental" iz Jerusalima, po dojavi mađarskog iseljenika iz Škotske, inače Kepirovog podređenog tokom Drugog svetskog rata. Šandor Kepiro je jedan od 450 preostalih nacista koje je Zurof obuhvatio operacijom "Poslednja šansa", kojom se za svaku informaciju o ratnim zločincima nudi nagrada od 10.000 dolara. Po Zurofu, Kepiro je "danas najpoznatiji živi nekažnjeni mađarski ratni zločinac".

– Srpske vlasti bi morale da zatraže izručenje Kepira, kako bi pravda konačno bila zadovoljena – rekao je Zurof u Novom Sadu 23. januara na obeležavanju 65 godina od ovog zločina.

Bruno Vekarić, portparol Tužilaštva za ratne zločine, kaže da se ovo tužilaštvo nije bavilo Šandorom Kepirom.

– Na Ministarstvu pravde je konačna odluka da li će zatražiti eventualno izručenje. Koliko znam, trenutno se prikuplja arhivska građa u vezi sa ovim slučajem, a na zahtev kolega iz Mađarske – kazao je Vekarić.

Prema pisanju mađarske štampe, Šandor Kepiro je u Hortijevoj žandarmeriji imao čin kapetana, i jedan je od onih koji su sproveli novosadsku raciju, kojom je rukovodio pukovnik Jožef Graši. Nakon rata Kepiro je pobegao u Austriju, a potom u Argentinu, gde je mirno živeo do 1996. godine. Tada se pod svojim imenom, uz garancije mađarskih vlasti da protiv njega ne postoji optužnica, vratio u Budimpeštu.

– Dobili smo listu s imenima ljudi koje je trebalo da uhapsimo. Nemam ništa sa ubistvima, to su činili mađarski vojnici a ne žandarmi. Samo sam ja zahtevao pismeno naređenje od pretpostavljenih. Dokažite da sam ratni zločinac ako možete – kazao je Kepiro novinarima bez trunke kajanja.