NATO i Eufor pretresli kuću na Palama

Banjaluka - Pripadnici NATO i Eufor u BiH završili su juče, poslepodne, akciju u toku koje su pretresli i kuću Radomira Kojića u Palama. Akcija većeg broja vojnika i vozila međunarodnih snaga počela je ujutro u šest sati. Tokom pretresa odnete su "lične stvari" porodice Kojić, među kojima i jedan kompjuter, koje će analizirati u bazi Nato snaga.
U vreme pretresa u kući sa porodicom nalazio se Kojić, koji je rekao da su se "vojnici korektno ponašali". Portparol NATO Derek Čepel je izjavio medijima, da je cilj akcije da se dođe do važnih informacija o haškim optuženicima, jer je Kojić jedan od lica koji pripada "mreži podrške haškog optuženika Radovana Karadžića". "Za štab Nato snaga u BiH haški optuženici Radovan Karadžić i Ratko Mladić nisu nebitni i mi ćemo nastaviti da radimo da oni ne budu na slobodi", rekao je Čepel istakavši da NATO neće oklevati da preduzme još jednu ovakvu operaciju protiv ljudi koje identifikuje da su deo mreže pomagača i da omogućavaju osobama optuženim za ratne zločine da budu na slobodi.

Vojnici Nato i tokom 2006. su u dva navrata vršili pretres porodične kuće i poslovnih objekata porodice Radomira Kojića, koji je nedavno pušten na slobodu iz pritvora Suda BiH do početa sudskog spora zbog sumnji da je počinio krivično delo koje se tiče privrednog kriminala.

Kojiću su EU i SAD zabranile dolazak na svoju teritoriju zbog sumnji da je pripadnik mreže podrške Karadžiću.

Tanjug

-----------------------------------------------------------

Niko ne zna gde je Karadžić

Karla del Ponte, koja u septembru napušta tu funkciju, kaže da međunarodna zajednica "sigurno zna za Mladića da je u Srbiji"

Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 10. februara – Glavni haški tužilac Karla del Ponte, kojoj u septembru ističe mandat, boravila je protekla dva dana u Zagrebu gde je učestvovala na međunarodnoj konferenciji o utvrđivanju istine posle ratnih sukoba na na ovim prostorima. U današnjem intervjuu "Jutarnjem listu" govorila je o svom radu, a najveći deo pitanja ticao se saradnje Srbije s Tribunalom u kontekstu neizručivanja Mladića i Karadžića.

Haška tužiteljka odgovorila je i na pitanje ko će biti njen naslednik na toj funkciji: "Ne znam. Mislim da bi Dejvid Tolbert bio najpogodnija osoba za mesto glavnog tužioca i nadam se da mu iznošenjem njegovog imena u javnost neću naškoditi kod onih koji budu odlučivali o novom glavnom tužiocu."

Što se tiče Karadžića i Mladića, Del Ponte je rekla kako jeste frustrirana jer oni još nisu u Hagu, ali da to nije glavni razlog njenog odlaska. "Ako Karadžića i Mladića ne uhapse pre mog odlaska, kasnije će to biti vrlo teško. Osećam da nema političke volje za njihovo hapšenje, odnosno da ona slabi", napomenula je ona i dodala kako međunarodna zajednica "sigurno zna za Mladića da je u Srbiji, da srbijanske vlasti znaju tačno gde je on, ali ne žele da ga uhapse, već žele da ga nagovore da se dobrovoljno preda". Za Karadžića kaže da "nema nikakvih informacija, kao ni NATO, ni SFOR, ni drugi – on naprosto kao da je u zemlju propao".

Na pitanje da li Karadžića "možda neko pokriva zbog svog parcijalnog interesa", odgovorila je: "Da, sigurno ga neko pokriva. Na primer, moguće je da ga pokriva Pravoslavna crkva i da on stalno menja samostane kao mesto boravka."

 Na primedbu da to "nalikuje na priču o Gotovini da se skriva u samostanima, a na kraju se pokazalo da te tvrdnje nisu bile tačne", Del Ponte je odgovorila: "Ne slažem se s vama. Mi nismo govorili kada se on, u kojem razdoblju, i pre koliko vremena, skrivao u tim samostanima. Moguće je da se on neko vreme zaista skrivao u nekom samostanu. Ja sam pokušala o tome da razgovaram s Gotovinom posle hapšenja, ali je on odbio da razgovara sa mnom."

Komentarišući primedbe predstavnika veteranskih organizacija na protekloj Konferenciji kako su postupci u Hagu koji se tiču Hrvata usmereni "samo na vojnike, ali ne i na političare, kao što je postupano prema onima iz Srbije", Karla del Ponte je odgovorila kako su "dimenzije zločina počinjenih u Hrvatskoj drugačije od onih u Srbiji i bili su drugačije uslovljeni", te dodala: "Mi smo pregledali listu potencijalnih optuženika i iz vojnih i iz političkih krugova. Većina političara koje smo mogli da optužimo umrli su. Najveći problem nam je, uz to, bila izlazna strategija Tribunala, koja nam je nametnula reduciranje podizanja optužnica. Uostalom, zašto bismo mi to morali da obavimo, a ne lokalna pravosuđa!"

R. Arsenić

-----------------------------------------------------------

Haški tribunal ostaje

Banjaluka - Međunarodni tribunal za bivšu Jugoslaviju ostaće otvoren sve dok se najtraženiji ratni zločinci ne nađu u njemu i suoče s presudom, izjavio je američki ambasador u BiH Daglas Meklheni. "Možda je istinita priča da ljudi rade na tom pitanju sve što mogu, ali nas zanima šta je postignuto", rekao je Meklheni lokalnoj štampi, dodajući da vlasti u Banjaluci i Beogradu mogu još dosta da urade na saradnji s Tribunalom u Hagu i privođenju licu pravde preostalih optuženih. On je istakao da se mreža pomagača šest optuženih ratnih zločinaca mora preseći, navodeći da "ona postoji kako u BiH, tako i u Srbiji, da su u njoj i ljudi koji rade u institucijama vlasti". "Ubeđen sam da u BiH i susednim zemljama ima ljudi koji prilično dobro znaju gde se begunci nalaze", kaže Meklheni. Prema njegovim rečima SAD će nastaviti da vrši pritisak da se oni lociraju i nađu iza rešetaka. Takođe je rekao da očekuje da više neće biti "poređenja BiH i Kosova". Ambasador Meklheni je istakao da se "ne boji prelivanja Kosova na BiH" i navodi da su "ljudi u Banjaluci rekli da situacija tamo (Kosovu) nema veze sa BiH".