Pola veka likovnih susretanja

Subotica – U Noći muzeja u Modernoj galeriji „Likovni susret“ biće postavljena izložba „Vremeplov savremenosti“ koja će pokušati da prikaže deo umetničkog bogatstva ove kuće sakupljenog u pola veka postojanja. Gradski oci 28. aprila 1962. godine formirali su „Likovni susret“ sa namerom da prikuplja, dokumentuje i čuva likovni materijal stvoren u prethodnoj deceniji.

– Bilo je to vreme kada je nastalo divno slikarstvo apstrakcije, enformela, geometrijske apstrakcije na prostoru čitave bivše Jugoslavije. Početkom pedesetih godina formiraju se prve kolonije, ovde u Vojvodini pionir i u tom poslu je Jožef Ač, i to je vreme novih ideja, doba novog posleratnog entuzijazma u kojem se kroji budućnost – priča za „Politiku“ Olga Šram, direktorka Moderne galerije „Likovni susret“, podsećajući na okolnosti nastanka ustanove.

Zanimljivo je da maja 1950. godine Palić domaćin najznačajnijih umetnika tadašnje Jugoslavije, i ostaje zabeleženo da su se tu sreli Milan Konjović, Ante Abramović, Ivan Tabaković, Ivo Andrić, Dobrica Ćosić, Antonije Isaković, pa iako zamišljena kao likovna kolonija na njoj su bila tek dva slikara. U Senti se 1952. godine osniva prva jugoslovenska kolonija, i one sa velikim zamahom počinju da se formiraju u čitavoj zemlji. O njihovom radu „Likovni susret“ je sakupio novinske tekstove, kataloge, fotografije, podatke o radovima umetnika. Ustanova je ovaj posao radila sve do devedesetih godina, kada zbog raspada zemlje više nije bila u mogućnosti da prikuplja materijal, a paralelno sa tim menja se i odnos sredine prema kolonijama.

– Uspele su da opstanu samo one kolonije koje su se profilisale u izboru tema, materijala ili na drugi način – kaže Šramova.

Dokumentaciju „Likovnog susreta“ u vezi sa umetničkom kolonijom za sada retko ko traži, a Olga Šram konstatuje da ipak kada se radi stvaralački opus nekog od naših slikara, neizostavno se poseže za radom nastalim u kolonijama. – To je dokaz da je u kolonijama stvarana umetnost, a ne prigodničarska dela. Današnje privatne kolonije nisu mesto stvaralaštva već okupljanja ljudi po ličnim afinitetima radi druženja – kaže Šramova.

Savremena umetnost ostaje u fokusu rada Moderne galerije koja ima preko 1.600 eksponata. U godinu jubileja nije se ušlo nespremno, već su ranije izdati katalozi koji obrađuju pojedine segmente zbirke, poput slikarstva, keramike ili rada grafičkog ateljea, a u planu su katalozi zbirke grafike i novih medija. Pola veka postojanja obeleženo je i izložbama tako su od početka godine ovde izlagali keramičari Paula i Branislav Stajević, slikar Milan Tucović, priređena je izložba enformela, a osim „Vremeplova savremenosti“ u „Noći muzeja“ izložiće i dela slikara Predraga Milićevića Barbarijena, u stilu naive, sa slikama koje predstavljaju umetnički bunt i odgovor na društvo u kojem živimo.

Do kraja godine u planu je još i organizovanje okruglog stola o fenomenu šezdesetih godina.

A. Isakov