U Kulturnom dodatku u subotu 19. maja čitajte:

INTERVJU Zoran Ćirić Srpski jezik je moj magnum i moja vinčesterka  - Marina Vulićević

Bez kvalitetnog humora i isto tako kvalitetnog seksa nema iole slušljivog rokenrola! A ono što važi za rokenrol, mora da važi i zadivlju i nezatvorenu književnost. Čak i intelektualne rasprave ne moguda pobegnu od tog banalnog zaključka: u umetnosti, kao i u životu, uvek se sve vrtelo oko „one stvari”, zar ne? A možda je sada drugačije? Ipak je era globalizacije – kaže Zoran Ćirić

MERA ZA MERU - Da - Aleksandar Mandić

Mrzim ne. Taj agresivni odbojni ton reči, odsečno e često praćeno ljutnjom i trijumfalnim zadovoljstvom što smo nekoga odbacili. Naučili ga pameti. Pokazali nadmoć. Uvek i malo mržnje uz to. „Trijumf volje.”

Kažu analitičari da je ta reč važna u odrastanju; deca oko četvrte godine tako sebi dokazuju da su nešto, da postoje. Poriču sve, baš kao i toliki među nama koji nisu uspeli da prerastu to doba. Ne je gospodar na našim šalterima. Možda nam je i država još uvek u tom dobu, ranog detinjstva, inače bi valjda bila malo ljubaznija prema nama...

HRONIKA JEDNOG SLUČAJA  - Drugi život Gubilišta - Vesna Roganović

Još opasnijom po mladog pisca Mirka Kovača pokazala se naoko bezazlena rečenica koja se, kaže, doista zbila u stvarnosti – u kojoj „crne limuzine protutnje gradom, uskovitlaju prašinu. Predsednik sa svitom prominu, ne osvrnu se na doček, a blagoslov dobrodošlice (hleb i so) ostade na pladnju netaknut”. Prašina u Svetu se slegla, ali je i pisac platio ceh...

I njegova druga knjiga, zbirka pripovedaka Rane Luke Meštrevića, objavljena 1971, bila je toliko osporavana da je Kovaču ubrzo oduzeta tek dodeljena nagrada „Milovan Glišić”.  (Nije, doduše ovog puta ostao sam: uz njega su se odmah javno svrstali Kiš u besedi na dobijanju Ninove nagrade, Filip David u Književnim novinama i Predrag Matvejević napisom u Borbi.)Ali, politički aparatčici zahtevali su da se pisac i krivično goni, „i kao liberal i anarholiberal, i kao četnik i kao ustaša, i kao antikomunista, i kao nacionalista”, duhovito je kasnije opisivao Kovač ovu situaciju... 

-------------------------------------------------------------------------- 

DžEZ SKICE - Okean i kiša, iz plastičnih kesa - Vojislav Pantić

„Muzika je igra – zašto ne bih napisao kompoziciju „Bulgaria“, za neke igračke? Zviždao iznad klavirskih žica? Pravio zvuke „campana“ zvona? Debisi i drugi impresionisti su to radili, a danas je muzika isuviše umišljena. Džez je imao priliku, ali je postao muzej“ – kaže za naš list Livio Minafra, pijanista i kompozitor

INTERVJU - Putovanje je važnije od cilja - Bekim Sejranović

Onaj krajnji cilj nam je svima isti, smrt, odnosno, proživeti život, ali kako? Razlika je u tome da li ćeš umreti s osmehom na usnama ili ogorčen. Ja bih voleo umreti od smeha zbog nekog dobrog vica o Hasi i Muji...Odrastao sam uz česte selidbe u druge gradove, zemlje, što znači da, kad sam u dobrim odnosima sa samim sobom, onda sam svuda kod kuće, a kad sam u lošim, onda nigde  – kaže pisac Bekim Sejranović pred dolazak u Beograd na promociju svog romana „Nigdje niotkuda“. Vesna P. Marjanović