Deca na novi bubreg čekaju i 10 godina

Zbog nedostupnih podataka, Srbija nije dobila prelaznu ocenu u oblasti transplantacije bubrega u istraživanju koje je ekspertska organizacija Helt konzjumer pauerhaus uradila za potrebe Evropskog parlamenta. Mišljenja stručnjaka u našoj zemlji podeljena su kad je reč o ovoj oblasti, za koju smatraju da je još u razvoju i da treba načiniti još mnogo koraka kako bismo se našli među vodećim evropskim zemljama. Ipak, oni ističi i da neke stvari radimo i na pogrešan način.

Jelena Alavanja, iz Udruženjadece bubrežnih bolesnika i transplantiranih osoba „Sve za osmeh”, kaže da u inostranstvu deca čekaju na kadaveričnu transplantaciju (sa preminulih donora) šest meseci, a kod nas čak 10 godina.

– Zbog toga smo verovatno među poslednjim zemljama. A ne vidim da je država zainteresovana da se podrobnije bavi takvim problemima. Nije nevolja poboljšati svest naroda o transplantaciji, već u organizaciji službi. Donorske bolnice nisu objedinjene, postoje čak tri vrste donorskih kartica za zaveštanje organa, a nema ni transplantacionih timova koji će u svakoj situaciji moći da dođu, preuzmu organe i odnesu ih do bolnice da se operacija što pre obavi. Sve se radi uz pomoć štapa i kanapa. Državi je isplativo da se kod što više pacijenata obave transplantacije, jer ljudi onda nisu invalidi, ne idu na skupe dijalize, ne primaju tuđu negu i pomoć – istakla je Alavanja.

U Srbiji je u protekloj godini obavljena 31 transplantacija organa sa živih donora (u KCS-u i Univerzitetskoj dečjoj klinici po tri, u KC Vojvodine šest, u VMA 11, a u KC Niš osam) i 51 sa preminulih osoba (u KCS-u 25, u KC Vojvodine 14, u KC Niš jedna i u VMA devet). A da bi se naša zemlja bolje „kotirala” među drugim državama, moraju da se postignu bolji rezultati od postojećih, odnosno da se godišnje uspešno obavi više od 280 presađivanja bubrega. Organizacija Helt konzjumer pauerhaus je beležila broj obavljenih intervencija na milion stanovnika u svakoj zemlji, pa se tako smatra da je nezadovoljavajuće ako se radi ispod 30 presađivanja organa sa živih i preminulih donora na milion ljudi, zadovoljavajuće je ako se obavi između 30 i 40 intervencija, a dobro je ako se beleži više od 40 operacija. Zna se da je izvan kontrole zdravstvenih sistema recimo koliki će biti broj potencijalnih donora koji će se naći u stanju moždane smrti posle saobraćajne nesreće, a da su veoma važni faktori u zdravstvenoj oblasti obuke lekara, posebno anesteziologa, broj ležaja u jedinicama intenzivne nege...

– Verovatno je tu reč o novom načinu bodovanja kako bi sve zemlje postigle bolje rezultate. Mislim da mogu da se dostignu željeni rezultati. Transplantacije sa živih donora se dešavaju, ali treba poboljšati one sa preminulih donora. Ubeđen sam da možemo da budemo u grupi zemalja sa zadovoljavajućim rezultatima – istakao je dr Neven Vavić, načelnik Centra za transplantaciju organa u Vojnomedicinskoj akademiji.

Koordinatorka za transplantaciju u Kliničkom centru Srbije dr Mirjana Laušević naglašava da dobra organizacija posla postoji u nekim zdravstvenim ustanovama, ali ne u svima, i da treba raditi na tom poboljšanju. Donori se ne smeju propuštati, smatra ona, a posebno ne sme da se dozvoli da neke bolnice ne zabeleže nijednog donora u godini dana.

– Treba napraviti procenu mogućnosti zdravstvenih centara i da se kaže tačno šta se od njih očekuje. Ako ne ispune plan, onda ih treba pitati zbog čega to nisu učinili i videti šta treba da se menja – smatra dr Laušević.

Transplantacije bubrega u Srbiji se obavljaju u pet centara, a neke analize pokazuju da bi u idealnim uslovima trebalo raditi između 300 i 400 operacija. Na listi čekanja za transplantaciju bubrega nalazi se oko 800pacijenata.

Dr Dana Mihailović, direktorka Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, ističe da rezultati pomenutog istraživanja pokazuju da smo u razvoju i da mora da se radi na unapređenju kvaliteta, da treba da se proširiti donor-program i raditi na edukacijama medicinara.

– Država treba da izdvoji više novca za ovu oblast. Neophodno je obezbediti vozila za transplantaciju organa. Trebalo bi urediti listu čekanja i doneti jedinstvene kriterijume za stavljanje pacijenata na listu. Ne sme da se dogodi da postoji bubreg za transplantaciju, a da kod potencijalnog pacijenta koji može da ga dobije nije urađena neka neophodna analiza – objasnila je dr Mihailović.

Dobru ocenu u oblasti transplantacije bubrega dobili su Luksemburg, Holandija, Norveška, Portugalija, Slovenija, Velika Britanija, Austrija, Belgija, Hrvatska, Danska, Francuska, Island i Irska.