Povratak zaboravljenih bolesti

Vest da je u naseljima Slana bara i Bangladeš, na rubu Novog Sada, planula zaraza malih boginja i da je proglašena epidemija bila je udarna tek dan-dva. Infektolozi su prebrojali do sada 45 obolelih, epidemiolozi su se rastrčali po pomenutim naseljima (već njihovo ime govori o lošim uslovima življenja u njima), preduzimaju se mere pojačanog nadzora, naknadno se vakcinišu i decu i odrasli. Međutim, male boginje i u novosadskom predgrađu Bangladeš i u državi južne Azije istog imena trebalo bi davno već da budu u udžbenicima istorije medicine, a ne u lekarskim kartonima.

Nažalost, iskusnim epidemiolozima to je bila zanimljivija vest nego medijima, jer ukazuje na činjenicu da se sve više zaboravlja na značaj obavezne sistematske vakcinacije dece.

Kratko i jasno: da su deca u ovim naseljima bila uredno vakcinisana takozvanom MMR vakcinom, obolevanja ne bi bilo.

Primarijus dr Radmilo Petrović objašnjava za "Politiku" da su male boginje (virusna, osipna groznica, koju izaziva virus morbila) u razvijenim zemljama potpuno eliminisane, a Amerika je čak prijavila da je potpuno iskorenila ovu virusnu bolest. Male boginje se najčešće javljaju kod dece starije od šest meseci, ali zahvaljujući obaveznoj i besplatnoj vakcinaciji dece, a zatim i revakcinaciji u sedmoj godini, ova bolest je i u našoj zemlji već polako odlazila u istoriju medicine. Još do pre pet, šest godina, svaki roditelj čije je dete imalo karton u domu zdravlja, ako bi sam zaboravio dobio bi poziv da dovede svoje dete na vakcinaciju. To je i sada zakonska obaveza koja se danas izgleda manje poštuje nego pre desetak godina.

Bez vakcine

Po sadašnjem pravilniku, naši mališani moraju da se vakcinišu protiv tuberkuloze, polio-dečje paralize, zatim moraju da prime diteper vakcinu (difterija, tetanus, veliki kašalj), trovalentnu MMR, odnosno vakcinu protiv morbila, zaušaka i rubeole, zatim protiv hepatitisa Be, kao i najnoviju, uvedenu u kalendar vakcina od 2006. godine, takozvanu HiB vakcinu protiv hemofilus influence Be, koji je jedan od najčešćih uzročnika smrtonosnog meningitisa, od kojeg malo dete može da strada u roku od dva dana.

– Zahvaljujući redovnim vakcinacijama i mi smo ove bolesti sveli na minimum, kao i druge razvijene zemlje. U poslednje vreme, međutim, iz meni neshvatljivih razloga, ali najviše iz neznanja, javljaju se ljudi, pa i lekari, koji odbijaju da vakcinišu svoje dete. Takođe, ni privatne pedijatrijske ordinacije ne prijavljuju koliko su dece, koja se kod njih prate i leče, vakcinisali. Opasnost leži u tome što kada obuhvat dece koja su vakcinisana padne ispod 95 ili 90 odsto, pada i standardna kolektivna zaštita, jer se povećava procenat neimunizovane dece, a zatim i odraslih – upozorava dr Petrović.

On podseća na slučaj Rusije i Ukrajine koje su suočile s vaskrslom difterijom, a upravo zato što je došlo do pada kolektivnog imuniteta.

Mnoge generacije današnjih mladih lekara, dodaje naš sagovornik, nikada tokom studija nisu videle kako izgleda težak oblik difterije, odnosno gušobolje ili teška klinička slika malih boginja. To je postignuto samo zahvaljujući sistematskim i besplatnim vakcinacijama.

Male boginje mogu da budu veoma opasne, jer mogu da oslabe otpornost i da tada izazovu sekundarne infekcije – zapaljenja uva, grla, pluća. Bilo je i smrtnih slučajeva od malih boginja, ali to kao da se zaboravlja, pa pedijatri više nisu revnosni u podsećanju i podsticanju roditelja da svoju decu vakcinišu. Istina, priznaje dr Petrović, koji je godinama radio u Institutu za imunologiju i virusologiju na Torlaku, neke naše vakcine su zastarele, u svetu zamenjene savremenijim. Petrović kaže da su današnje vakcine iz godinu u godinu sve bolje, a komplikacije, naročito visoka temperatura kojih se roditelji tako plaše, skoro su potpuno eliminisane.

Grip slama

Zanimljivo je da mi imamo otpor i prema vakcinama koje su svuda u svetu široko prihvaćene, poput vakcine protiv gripa ili hepatitisa Be. Ove godine u Srbiji se beleži drastično manji broj osoba koje su se od gripa zaštitile na jedini efikasan način – vakcinom. Po podacima dr Predraga Kona, epidimiologa iz Zavoda za javno zdravlje Beograda, u glavnom gradu je vakcinu primilo manje od 60.000, a obezbeđeno je 80.000 besplatnih doza za starije osobe i hronične bolesnike.

Dr Petrović kaže da gripa dugo nije bilo, čitavih sedam godina i ljudi su jednostavno zaboravili kako grip slama i baca u krevet kada je u punom naletu, mada bi jedno od mogućih objašnjenja moglo da bude i to da je vakcina ova godine stigla kasnije