Autobusi kao eksponati

U posebnim zbirkama, žitelji i posetioci Njujorka, Londona, Praga, Beča... mogu da vide autobuse, tramvaje i trolejbuse koji su nekada krstarili ulicama tih metropola. S namerom da taj segment urbane istorije i u Beogradu bude sačuvan od zaborava, u martu je formirano Udruženje ljubitelja javnog prevoza. Za sada broji tridesetak članova pretežno ljudi iz struke: vozača i otpravnika GSP-a. Predvodi ih Ljubiša Trivanović, saobraćajni tehničar. Ideja za osnivanje udruženja inspirisana je akcijom da se sačuva najstariji beogradski trolejbus, popularni „kec”. Tu inicijativu je naš list pokrenuo u leto 2010.

– Odlučili smo da se udružimo kako bismo komunicirali sa saobraćajnim preduzećima i medijima, sa namerom da se sačuvaju stara javna vozila i osnuje muzej javnog saobraćaja u Beogradu. Ni kroz jedan grad u Evropi nije prošlo toliko tipova vozila koja su prevozila građane. Tako bi se u postavci našlipreživeli „fapovi”, „mercedesi”, „ikarbusi”, „sanosi”, „manovi”, „neobusi”, „volvoi” – nabraja naš sagovornik.

Među eksponatima bi bio i „sitan inventar” – uniforme, karte, oznake na vozilima i drugi predmeti koje članovi već skupljaju.

– U kolekciji imamo, između ostalog, stare aluminijumske bele table sa oznakama broja linije i natpisom početnog i krajnjeg stajališta iz osamdesetih i devedesetih godina minulog veka, šapke sa amblemom GSP-a koje su nekad nosilivozači, pojedinačne i mesečne karte za prevoz, prigodne publikacije gradskog prevoznika i još štošta. Zbirku ćemo pokloniti budućem muzeju – ističe Trivanović.

Sledeća akcija im je da sačuvaju zglobni „Ikarbusov” autobus IK 161 sa četvorodelnim vratima napravljen 1990, koji je do pre dva meseca bio u voznom stanju, a sada je u zemunskom pogonu, odakle će – na otpad.

Trivanović ističe da nova vozila u gradskom prevozu nisu nužno i bolja od starih modela.

– Tipičan primer su niskopodni autobusi. Vozači su se žalili da se u njima pregrevaju motori i da su šipke u delu za putnike loše pričvršćene pa se brzo olabave. Gume su niskoprofilne i manje nego na prethodnim tipovima autobusa, pa kad pređu preko neravnine na putu sve se trucka – ističe Trivanović.

----------------------------------------------

Hvali „španca”, drži se „švajcarca”

Na osnovu iskustava članova udruženja i njihovih kolega vozača, naš sagovornik prvenstveno hvali tramvaje.

– Švajcarski tramvaji su veoma dobri uprkos tome što su mnogi od njih staričetrdesetak godina. Dobri su i češki, crveni, kao i novi španski, samo što je kod „španaca” problem to što se vrata sporo zatvaraju i otvaraju, pa usporavaju saobraćaj. Što se trolejbusa tiče, ovi crveni beloruski nisu loši, ali su manje izdržljivi i često prokišnjavaju. Bolja je bila prethodna serija narandžastih „trola” istog proizvođača, koja je stigla pre nešto manje od deset godina – zaključuje Trivanović.