Kombinacije sa Klintonovima

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Obamina prednost nad (još nezvaničnim) republikanskim kandidatom Mit Romnijem se smanjuje: trenutno je negde oko četiri odsto, što je na nivou statističke greške i što znači da su im šanse za pobedu na novembarskim predsedničkim izborima u ovom momentu praktično izjednačene.

Medijima koji podržavaju konzervativce ovo je dovoljno da zaključe da će Amerika dobiti novog predsednika, odnosno da će birači uskratiti drugi mandat sadašnjem. Ali do izbornog dana je još daleko, pa se zbog toga mnogo veća pažnja posvećuje rivalskim strategijama i adutima koji će biti korišćeni u finišu kampanje.

Što se Obame tiče, znatan publicitet dobijaju njegove kombinacije sa Klintonovima: sve veće oslanjanje na bivšeg predsednika Bila Klintona, ali i spekulacije da bi Hilari Klinton mogla da na glasačkom listiću bude kandidatkinja za potpredsednicu.

Spekulacije ne prestaju uprkos na prvi pogled uverljivim demantijima.

Što se tiče Bila Klintona, predsednika od 1992. do 2000, Obama ga je pre četiri godine, kada je vodio ljutu bitku za nominaciju sa njegovom suprugom, opisivao kao neambicioznog i „prevaziđenog” političara.

Ali pošto se u politici „sve menja osim kamenja”, za Obamu je Bil Klinton danas, kako je to opisao „Njujork tajms”, „validator njegove politike i pin za bankomate donatora”.

„Srećan sam što je predsednik Klinton (napomena: svi bivši predsednici ovde zadržavaju titulu „predsednik”) danas u našem timu. On je pametan, čvrst i posvećen jačanju naše organizacije”, poručio je Obama u pismu članovima Demokratske partije u kojem od njih traži da kampanju pomognu sa po najmanje 25 dolara.

Umesto „relikta prošlosti”, Klinton je aktuelnom predsedniku sada autoritet koji javnost i donatore treba da uveri da je njegov reizbor neophodan kako Amerika opet „ne bi skrenula sa svog puta”.

Obama i Klinton su se tako nekoliko puta zajedno pojavili na večerama za donatore, a bivši predsednik je pre neki dan u Londonu priredio takođe donatorski prijem za britanske „prijatelje”, na kome je ulaznica bila 1.000 funti „po tanjiru”, koji je bio izuzetno posećen.

Obamini saradnici izjavljuju da su Klinton i Obama u poslednje četiri godine izgradili „čvrste odnose”, a „Njujork tajms” citira Dejvida Akselroda, Obaminog dugogodišnjeg stratega, koji kaže da je „Klinton bio izvor dobrih saveta i značajne podrške”.

U pozadini ovoga je činjenica da je Bil Klinton danas popularniji nego kad je bio na vlasti, što se objašnjava činjenicom da su njegova dva mandata Ameriku ostavila u mnogo boljem stanju nego osam godina njegovog naslednika Džordža Buša (koga zbog toga nigde nema u kampanji Mita Romnija).

Klinton svakako ima interes da ostane u fokusu javnosti i održava svoj rejting, jer time postaje i traženi govornik, što dobro unovčava.

Bliskosti sa Obamom doprinosi i to što je u Beloj kući danas prilično važnih ljudi koji su svojevremeno radili za Klintona: to su potpredsednik Džo Bajden, šef kabineta, glavni ekonomski savetnik, sekretar Trežerija, sekretar za odbranu, savetnik za nacionalnu bezbednost…

Što se tiče druge kombinacije, da Hilari Klinton zameni mesto sa potpredsednikom Bajdenom, koji bi preuzeo Stejt department, to bi, prema zagovornicima ove rokade Obami pomoglo s obzirom na veliku popularnost državne sekretarke čiji je rejting visokih 65 odsto (Obamin je oko 48). 

Njihov zajednički nastup bi zatim ujedinio bazu demokrata, a sve u svemu, to bi bila „moćna kombinacija”.

Klintonova je međutim dosad govorila da se posle izbora povlači, bez obzira ko na njima pobedi, mada se neke njene izjave u poslednje vreme tumače i kao ostavljanje mogućnosti da učestvuje na izborima 2016.